"Било је бомбардовање, нисмо знали шта ће бити сутра са животом" Гоца Тржан се кроз сузе присећа тренутака са бендом који је прославио

Милан Бојанић, Ђорђе Пајовић-Ђоле, Петар Ступар-Пера, Ивана Петерс и Гоца Тржан поделили су са новинарима "Блица" занимљивости са почетка њихове каријере.

 - Било је много сујете и код нас, али одрасли смо. Били смо јако млади и јако сујетни. Свађали смо се када је било време и тиме смо то превазишли. Увек је било напето, али публика то није могла да осети никада. Ја се нисам свађала, само сам била превише интензивна, мислим да сам била неподношљива. Схватала сам ствари мало озбиљније, све сам схватала лично и его ми је био огроман у том периоду - изјавила је Гоца.

 - У то време смо се много зезали, наступали смо и по 7 дана недељно. Имали смо много мање новца и много мање смо зарађивали иако смо били најпопуларнији бенд тих времена. Искрено, новац није био разлог нашег разлаза. Ја сам пожелела да идем јер сам се презаситила. Ми смо сваки дан по цео дан били заједно, непрекидно. Више се ни пред излазак на бину нисмо шалили, морала сам да видим где ћу и шта ћу. Нисам се више добро осећала на бини. Новац јесте важан фактор, али заправо најважније је то што ми више нисмо имали тај елан. Требала нам је пауза. Разишли смо се без тешких речи и свађа - казала је Гоца, на шта се Ивана надовезала. 

- Ја сам остала и мислила сам да ће то моћи тако да функционише, али сам била свесна да ћу у једном тренутку наставити соло каријеру. Међутим, десило се бомбардовање, нисмо знали шта ће бити сутра са животом, а камоли са каријерама. Ја сам оформила бенд чисто да би ми било лепо у том моменту - додала је Ивана. 

Годинама без контакта

- Након распада се нисмо видели 10 година. Договорили смо се да се нађемо на вечери, али пошто су се ближили новогодишњи празници план је био да се видимо на сат времена. Остали смо 7 сати заједно, емоције су нас преплавиле - открили су чланови групе.

 - Када је била наша прва проба у просторијама Арене, бенд се окупио и кренули су да свирају песму "100 дана у месецу", кад смо отпевале први рефрен, сећам се само да су ми сузе биле у очима. Ево и сада ме обузимају емоције. То је период мог живота где сам ја учила, имала сам највећу могућу срећу да ме о певању учи Ивана. Иако сам у том периоду мрзела што је она толико боља певачица од мене, тада ми је его био огроман. Када сам након толико година стала поред ње да поново певамо, она ми је рекла: "Боже, колико си ти напредовала са певањем", мени је срце тада било пуно - казала је Гоца.

 - Имамо среће да смо одрасли у време када није било друштвених мрежа, да јесмо мислим да не бисмо толико опстали. Ми смо се тада свакога дана проводили, имали смо луде журке. Данас млади живе неки виртуелни свет. Успели смо да сачувамо своју приватност што нам је јако драго. Тада нису постојале друштвене мреже и негативан коментар није долазио махом до нас. Ако се некоме није свиђало то што радимо, ми то нисмо знали јер нико није могао то да нам напише - казали су чланови.