"Њих петорица су ме чекала у ходнику да ме ишутирају!" Карлеуша се потукла са насилником: Одбранила жртву
Позната певачица стала у одбрану наших угрожених комшија.
Јелена Карлеуша написала је потресно писмо у коме се присетила својих школских дана, али и свог друга ромске националности, који јој је заувек остао у сећању.
Она се на овај потез одлучила након што је Зејна Муркић у медијима открила кроз шта је све пролазила у животу и школи и то само због тога што је, како је навела, ромске националности.
Овакво ИЗВИЊЕЊЕ НЕ ПРИХВАТАЈТЕ - Ево како ћете знати да му је заиста жао због неког поступка
Откривен разлог погоршања здравственог стања Весне Змијанац - Певачица је мислила да нема места паници, али..
ТРАГИЧНА САОБРАЋАЈНА НЕСРЕЋА ПРОМЕНИЛА ЈЕ СВЕ: Љубавна прича Милене Ћеранић заледила крв у жилама!
"Имала сам операцију на мозгу!" Снежана Дакић открила да јој је бивши муж окренуо леђа кад јој је био најпотребнији
Карлеушино потресно писмо преносимо у целости:
- Ових дана сви сте могли у медијима да прочитате исповест ултраталентоване певачице Зејне, која је јавно испричала кроз какву тортуру и дискриминацију је пролазила у школи зато што је ромске националности. Оно што ме је заинтригирало код њеног потеза јесте да је то први пут да нека јавна личност јавно прича о расизму у Србији. Ми у музичкој индустрији имамо пуно Рома али никада нико од њих није јавно причао о расизму и дискриминацији. Зашто? Па ево зашто. Зато што је то у Србији, на Балкану и у свету - сасвим нормална појава. Роми се сусрећу са спутавањем и неправдом од првог минута свог рођења, свуда.
Зашто сам почела ову причу? Сетила сам се једног школског друга који се звао С. А. Ишао је са мном у први и други разред основне школе "Иван Гундулић". Био је много ситнији од све деце, изузетно прљав, мусав, увек у истом браон дземперу и кад је хладно и кад је топло. У разреду је било нормално да се С. малтретира и понижава. То је чак и њему било нормално јер се није бунио. Али је много смрдео па га силеџије из разреда нису ни много тукле. Више су волели да се иживљавају на аутистичном дечаку који се звао Н. К. Н. никад ништа не би рекао учитељици, сем кад ја не пријавим батине па после мене чекају у ходнику њих петорица да ме шутирају. Једино што сам ја била виша од свих дечака па ми није тешко падало да ухватим једног од силеџија и обришем под са њим а други се разбеже.
Вратићу се на С.Учитељица му никада није хтела да помогне јер није пратио као друга деца, пола није ни разумео. Учитељица никада није рекла нама деци да С. не смемо да тучемо или вређамо по расној основи. Никада нам није објаснила. Јер деца се уче. Ја сам само срцем осећала да је то што деца раде лоше, па сам остајала на великом одмору да С.ију покажем како да попуни задатке и шта да заокружи. С. је "хватао" и капирао невероватном брзином. Убрзо ми је С. пренео вашке. Мени и целом одељењу. Јер сами се није купао - није имао где. С. није имао адресу. Живео је испод моста. С. није имао услове за живот а камоли да учи за сутра и уради домаћи. С. је после школе ишао да скупља картон са породицом.
С. је је био изузетно леп. Имао је велике очи и диван осмех са пуно за дивно чудо белих зубића. Дошао је и други разред, С. се појавио у истом џемперу. Сви су га исмевали, имитирајући мајмуна. Сви смо се смејали, смејао се и С. јер је навикао. Учитељица никада није реаговала, сем што је С-ија полако, из прве клупе пребацила у последњу. Мали ситни, мршави и прљави дечак. С. је за те две године колико је ишао у школу са нама, белом децом, прошао голготу. Сад када вратим филм, С. је прошао пакао. Пуно пута ме је у животу заболео желудац јер сам се сећала ових ствари али нисам довољно помогла. Нисам могла и нисам знала. Била сам мала. У школи сам била и ја на тапету јер сам "сарађивала" са учитељицом и цинкарила кад муче С-ија и Н.. Први дан трећег разреда, сви смо били у школском дворишту али С. се није појавио. С. више никада није дошао у школу. Помислила сам тада да се С. спасао. То је била моја мисао.
Прошло је од тог момента једно 15 година и десио се један догађај. Као када у филму наместе потресни сценарио.... Ја сам постала велика звезда. Возила сам се у свом тек купљеном кабрио двоседу по мом старом крају код Фонтане... Битна, спуштен кров, дуга плава коса, нова "Мечка" и јак стерео систем. Скрећем у Студентску улицу и правим грешку. Испред мене велика приколица пуна картона коју вуче мршави коњ. Да, коњ у сред блока. Коњ једва вуче и ја се нервирам због призора. На приколици седи пуно ц**ана. Намерно пишем ову реч сада јер је у том моменту то моја мисао. Мене је друштво научило да су они "грозни прљави Ци**ни". Нико ми није рекао другачије и ја сам искрена сада. Почињем да трубим. На гомили картона који се полако кретао, један од тих Ци**ни окреће главу и погледа ме. У том моменту ја сам препознала исте очи и исти осмех. Препознала сам С-ија. Сцена као из филмова, ја идем полако иза коња... Не знам да ли је С. повезао да је она девојчица која га је бранила у школи, иста ова персона која бахато свира у мерцедесу. Никада у животу се нисам осећала бедније и јадније. Тај поглед С-ија А-ија никад нећу заборавити. Коњ је скренуо и ја сам прошла додавајући гас. Да побегнем од срамоте и истине. Да побегнем од момка коме је ово друштво згазило сваку шансу да напредује, коме је расизам уништио живот. Коме су предрасуде и дискриминација зауве затвориле сваки пут сем једног. Оног где немаш шансу или је изузетно мала.
У моје име, и у име свих нас, ја се теби С. А. извињавам. Извињавам ти се што ниси имао исте шансе као ми и што смо ти ми као друштво убили детињство и исекли крила. Надам се да си добро С. и да ћеш ово прочитати, знам да знаш да читаш, одлично си то радио у првом разреду док су сви други срицали. То сам била ја у тим глупим колима... - написала је ЈК на Инстаграму.
