ЈЕЗИВА ТРАГЕДИЈА: Популаран глумац (46) ПРОНАЂЕН МРТАВ у аутомобилу - УМРО У НАЈВЕЋИМ МУКАМА, ово су сви детаљи несреће

Бивша дечја звезда Бенџи Грегори, најпознатији по улози у серији "Алф", преминуо је у 46. години.

Његова сестра Ребека је за "ТМЗ" изјавила да је тело њеног брата пронађено у аутомобилу на паркингу у Аризони отприлике пре месец дана, 13. јула. 

Ребека је открила да је Бенџи дуго боловао од депресије, биполарног поремећаја и несанице, и често данима није спавао. Његови блиски пријатељи верују да је заспао у ауту и преминуо од топлотног удара, јер су температуре у Аризони тих дана досезале око 42 степена Целзијуса. Тачан узрок смрти се још увек истражује, а поред Бенџија је пронађен и његов пас Ханс, који је такође угинуо.

Бенџи Грегори је од 1986. до 1990. године играо Брајана Танера у серији "Алф". Након тога је наставио да се бави глумом, али није имао значајније улоге. Глуму је напустио 2003. године, и тада се придружио морнарици, а касније је дипломирао на уметничкој академији у Сан Франциску.

Многи обожаватељи се опраштају од Бенџија путем друштвених мрежа.

Уколико се испостави да је глумац заиста преминуо од топлотног удара, он је прошао кроз мучне фазе. Неуролог др Миодраг Манигода током гостовања у Јутарњем програму на ТВ Прва, објаснио шта је заправо топлотни удар и који симпотми упозоравају на њега. Доктор је открио кроз какве фазе пролази организам када су напољу високе температуре.

- Појам топлотног удара у колоквијалном говору користимо за негативан ефекат високе спољашње температуре на људско здравље, али ускомедицински топлотни удар је медицинско стање које је крајња фаза негативног аспекта изузетно високих спољних температура на људски организам, који трпи због прегревања ткива и органа. У стању топлотног удара долази до оштећења мозга и централног нервног система, што уз развитак системског запаљенског одговора у организму и имунолошких поремећаја који прате високе спољне температуре на људски организам доводи до зачараног круга догађаја који нажалост у врло високом проценту када се јави клиничка слика правог топлотног удара доводи до смртног исхода и изузетно је компликовано за лечење - појаснио је неуролог.

Он је истакао да је зато важно увести појам болести прегревања организма, која се јавља услед високих спољних температура.

- То је један процес који се дешава у људском организму, код неких људи нагло, код неких постепено. Да бисмо дошли до те крајње фазе топлотног удара који се манифестује у 90 одсто случајева неуролошким симптомима као што су поремећаји стања свести, кома, епилептични напади, потпуна конфузија, поремећај понашања, да бисмо дотле дошли, људски организам пролази кроз више различитих фаза, које су на сву срећу нешто лакше и које треба препознати и спречити да не бисмо дошли до фазе топлотног удара - рекао је др Манигода, а затим открио који симптоми су знак упозорења.

- Први симптоми који указују на негативан ефекат високе спољне температуре су рецимо промене које се дешавају по кожи, где се стварају зоне црвенила које личе на гушју кожу, то значи да се организам прегрева. Касније се јављају грчеви у мишићима, осећај јаке жеђи, а у трећој фази која се зове исцрпљеност организма услед утицаја високе телесне температуре појављује се главобоља, мучнина, осећај да сте несигурни на ногама, да вам се мрачи пред очима, та фаза је аларма да се одмах, буквално одмах јавимо лекару. Врло је кратак период од тренутка када се јави рецимо главобоља са мучнином до тренутка да пацијент пређе у стање топлотног шока које је у већини случајева иреверзибилно, посебно зато што се углавном јавља код људи који су хронични болесници.

Доктор је појаснио да се "класичан" топлотни шок најчешће јавља код старијих особа које су хронични болесници или код врло мале деце, а друга врста су топлотни удари који се јављају код младих, здравих особа које имају изражену физичку активност у условима високе температуре и високе влажности ваздуха.