ЉУБИТЕЉИ ФИЛМА У ЖАЛОСТИ - ПРЕМИНУО један од НАЈВЕЋИХ редитеља: Заувек је променио седму уметност
Француски режисер Жан-Лик Годар преминуо је у 92. години јавио је француски лист "Либерасјон".
Он је један од зачетника и најзначајнијих представника такозваног Француског Новог таласа у филмској индустрији.
"НЕКА МУ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА!" Огласила се Лепа Брена након изненадне смрти Корнелија Ковача - Памтићемо га...
Џони Деп и Ал Паћино поново заједно: Двојац припрема филм о ЧУВЕНОМ УМЕТНИКУ
О чему се ради у Руждијевом роману због којег су му муслимани ПРЕТИЛИ СМРЋУ? УМАЛО УБИЈЕН због ОВОГА
Годарови упади у табу теме и његове нове технике преокренули су филмски естаблишмент и инспирисали иконокластичке режисере деценијама након врхунца који је француски режисер достигао током шездесетих година прошлог века.
Најпознатији по свом иконокластичном, наизглед импровизованом стилу снимања, као и непопустљивом радикализму, Годар је оставио траг серијом све политизованијих филмова 1960-их, пре него што је последњих година уживао у невероватном оживљавању каријере.
Његови најпознатији филмови су "До последњег даха", "Алфавил", "Презир", ...
Рођен у Паризу 1930. године, Годар се школовао у Ниону у Швајцарској, а вратио се у Француску 1949. године. Почео је да посећује париске биоскопске клубове који су цветали после Другог светског рата.
Убрзо је упознао филмског критичара Андреа Базина и редитеље Франсоа Трифоа, Клода Шаброла и Жака Ривета и почео да пише критике за нове филмске часописе као што је Базенов "Цахиерс ду Цинема".
Годар је у својим текстовима бранио традиционалне холивудске филмове и хвалио редитеље као што су Хауард Хокс и Ото Преминџер. Француз је похвалама обасуо глумца Хамфрија Богарта, што је касније виђено у његовом најпознатијем филму „До последњег даха“, који је изашао 1960. године.
Годар га је снимио на улицама Париза, а користио је врло мало вештачког осветљења. Сваки дан се мењао сценарио филма. Главни глумац филма Жан Пол Белмондо постао је велика звезда управо захваљујући том филму, а Годар је за режију награђен на Берлинском филмском фестивалу.
Током 1960-их Годар је снимио низ запажених филмова као што су „Жена је жена“, „Презир“ и „Алфавил“.
Када су дошле 1970-те, Годардови филмови и ставови почели су да губе на значају.
Славни редитељ се 2001. вратио на филмски фестивал у Кану са филмом „Ода љубави“, а 2010. добио је почасног Оскара. Дат му је због „страсти, сукоба и нове врсте филма”. Годар је 2014. године награђен наградом жирија у Кану за филм „Збогом језику“, његов филм „Књига слика“ из 2018. године се такмичио у Кану за Златну палму, а добио је и специјалну комеморативну награду.
