Марија Шерифовић ПРОГОВОРИЛА о ДЕВОЈЦИ - Она јој много значи: "ФАНТАСТИЧНА ЈЕ ОСОБА И ПРАВА ДАМА"
Емотивна исповест.
Марија Шерифовић, иако је једна од наших највећих звезда, не либи се да буде искрена и отворена. Тако еј било и овај пут када је проговорила о свом животу.
Иако је данас срећна и успешна жена, Марија Шерифовић није имала детињство из бајке. Рано је увидела и ону ружнију страну живота, јер се њен отац Рајко и мајка Верица никако нису слагали. Марија је била сведок њихових свађа, које су касније прерасле у тучу, па је тако њена мајка често била модра од очевих удараца које јој је наносио у алкохолисаном стању. Његови коцкарски дугови доносили су нове свађе у кућу, а мала Марија је мир проналазила код бака Драгиње.
ВЕЧЕРА СА ЏОНИЈЕМ ДЕПОМ: Погледајте ко од српских глумаца ужива у друштву холивудске звезде
ВЕСНА ЗМИЈАНАЦ ШОКИРАЛА ПРИЗНАЊЕМ О КОНЗУМИРАЊУ НАРКОТИКА: "Оставља исту празнину у души као и алкохол"
Милош Тимотијевић: Милица Павловић је била одличан маркетиншки потез за серију "ПЕВАЧИЦА"! (ВИДЕО)
- Баба са татине стране има посебно место у мом животу, јер се она старала о мени до моје 14. године. Међу нама је владала невероватна, небеска љубав. Била сам њено мезимче и све моје размажености потичу из односа са њом. Уз њу сам била мирно дете, нисам јој задавала главобоље. Једино нисам хтела да једем. Замислите, имала сам фазу када нисам јела! То је било тада и више никада - започиње причу певачица.
Пошто су је родитељи и бака терали да једе како се не би разболела, пронашла је начин како да их превари.
- Имали смо термоакумулациону пећ у коју сам бацала храну коју би ми гурали у уста. Сећам се да су ме по сат времена јурили да ми дају да једем и таман када ми убаце залогај, ја се окренем и бацим у пећ. И тако унедоглед - са осмехом на лицу присећа се певачица најранијег детињства.
Марија није проводила много времена са родитељима, као већина њених вршњака, јер су због природе посла по неколико месеци били одсутни од куће:
- Верица и Рајко су ми највише недостајали када сам била баш мала, јер су тада пуно радили. По два-три месеца су певали у хотелу у једном граду, па онда у другом... Била су ми ускраћена и летовања и зимовања са њима, јер нису имали времена за путовања. Посао музичара је тежак, баш из разлога што не можемо да будемо на правом месту у право време. Зато од мог пунолетства па до данас надокнађујем пропуштена путовања.
Певачица је 1991. године уписала Основну школу "Радоје Домановић", коју је завршила са одличним успехом. Једина успомена из тог периода јој је учитељица Рамиза Петровић, са којом је и даље у контакту:
- Она је фантастична особа и права дама. Између нас се створио посебан однос који гајимо свих ових година. Одмах је приметила одсуство родитеља у мом животу, па је више пажње обраћала на мене. Била сам јој симпатична, као и она мени. Била је посебна фигура у мом животу. И данас смо контакту, баш је пре неколико дана звала Верицу да пита за мене.
Марија је још одмалена у добрим односима са братом по оцу Данијелом Павловићем.
- Зближили смо се још у основној јер смо ишли у исту школу у Крагујевцу. Наш однос је баш онакав какав треба да буде између брата и сестре. Најважније ми је да знам да смо увек ту једно за друго у свакој ситуацији. Види се и по таленту да смо у сродству. Он је веома даровит у свему томе што ради, као пијаниста пре свега, вокални солиста, а потом и као предавач у школи певања.
Осим што је вредно учила како би на крају године родитељима показала књижицу пуну петица, Марија се у основној школи и први пут заљубила.
- Имала сам симпатију у шестом разреду. Међу нама није било ничега, али били смо веома блиски другари. Пријало ми је да будем у његовом друштву. Све је било онако дечје, ништа сензационално. Баш сам се скоро, када сам била у Крагујевцу, присећала тог периода са кумом.
На питање да ли сада има сада девојку одговорила је:
- Дуго сам сама, немам девојку, окупирана сам послом - рекла је Марија.
Шерифовићева је желела да упише средњу музичку школу, али пошто није стигла да се спреми за пријемни, уписала је Прву крагујевачку гимназију.
- Изабрала сам чувену гимназију само зато што је била у згради до музичке школе. Нисам имала превелику жељу да баш ту гимназију похађам, али сада сам срећна што је све тако испало, јер ни у једној другој не бих стекла опште знање као што сам у њој. Прве две године су ми биле супер, а после сам више била испред него у школи јер је почело моје интересовање за музику. Сам Бог ми је послао учитеља Миланка Стефановића да ми буде разредни, јер ме је покривао када сам попустила у школи. Он је био музичар у слободно време, свирао је романсе на хармоници, па је разумео моју потребу за музиком. Други професори нису били благонаклони према мени као он. Превише су тренирали строгоћу на мени. Пошто нису били предивни, разреде сам завршавала као добар или врлодобар ђак. Да будем искрена, не носим фантастичне успомене из средње пошто професори нису имали разумевања за мене - искрена је била саговорница у интервју који је дала за Хит Информер.
