"Мења пелене, брише сузе, држи за руку" Потресно сведочење са онкологије где се лечи Ведрана Рудан

Нова колумна књижевнице Ведране Рудан, под насловом "Имамо и ми једног Ивана", у јавности се издвојила снажаним и дирљивим делом посвећеним Ивану Грачану – младом здравственом раднику који, како Руданова пише, представља сушту супротност насиљу, мржњи и безнађу које доминирају друштвом. 

У тексту испуњеном оштрим критикама хулиганизма, политичког лицемерја и друштвене апатије, Ведрана Рудан прави снажан заокрет ка личном искуству из ријечке Клинике за туморе, где је током једне бесане ноћи упознала Ивана Грачана. 

Иван има 31 годину, воли спорт, али не посећује фудбалске стадионе. По струци је дипломирани магистар сестринства и ради на онкологији, у изузетно тешким условима – у сменама од по 12 сати, укључујући ноћи, викенде и празнике. Са вереницом отплаћује дугогодишњи кредит, али, како Рудан истиче, упркос умору и притиску, у свом послу проналази дубоки смисао. 

"Око нас живе и добри људи"

Ауторка сведочи о његовој тишини, нежности и стрпљењу у три сата ујутру, док брише чело вршњаку у агонији, теши младу жену док јој мења пелену и охрабрује је речима да ће преживети – иако су страх и бол свуда око њих. У једном тренутку, Иван прилази и самој Ведрани Рудан, пита је да ли јој је потребна вода или нешто за смирење, и нежно је држи за руку. 

- Бескрајно ми је драго да сам једне ноћи видјела Ивана на дјелу. Три ујутро. Опака бесаница, пригушена свјетла. Сусједа од које ме дијели параван с неким шапуће преко мобитела. Ивана видим први пут у животу. Овдје се иначе сви познајемо. Чешће смо ту него дома. Њежно брише чело вршњаку у агонији. Не, појма немате колики се млади људи даве у раку. У средини собе застење млада жена. Иван јој прилази и њежно јој мијења пелену. Жена неутјешно плаче: "Опростите, Иване, жао ми је." Иван је охрабрује: "Зато сам ту, све ће проћи." "Хоћу ли преживјети? Имам двоје мале дјеце, бојим се…" "Наравно да ћете преживјети, Весна." Иван ушушкава жену - пише Ведрана у новој колумни, па додаје:

- "Госпођо Рудан, будни сте, треба ли вам што? Воде? Нешто за смирење?" Осјећам како ме хвата за руку. "Ништа, хвала." Тонем у сан. Јесте ли знали да Хрватска није само земља штакора? Знате ли да неће довијека тако остати? Око нас живе и добри, добри, добри људи. Око нас има много ивана - закључила је она.