"Остало је још јако мало времена до смрти" Потресна исповест Жике Јакшића - никад искренији "Ако Бог подари још 5 година"

Водитељ емисије "Никад није касно", Жика Јакшић, гостовао је у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић", тим поводом признао је да је са својих 60 година прошао свашта у животу.

Како је и сам рекао, научен животним лекцијама, данас на неке ствари сагледава на потпуно другачији начин, па је истакао и да цени време које му је преостало.

- Време је новац, људи не знају да га протумаче па мисле да је то везано са материјалним добитком, не знају колико је време вредно и колико је важно да се не троши узалуд. Још једну ствар сам схватио, да сада рецимо са 60 година, без обзира што је мени мој пешчани сат, јако пуно времена је иза мене, а јако мало времена које ми остаје до моје, да кажем, смрти, је' л тако, јер сви ћемо доћи до тог дана, е, то друго време које је мени преостало, ја сам научио и почео да учим како да га ценим и како да га трошим. У том смислу, без обзира што сам себи обезбедио, неко би рекао можда и комфоран живот, постао сам чак и господар свог времена - изјавио је Жика, па је истакао да спава док се не наспава:

- И у том смислу, слободно могу рећи да сам, хајде да кажем, господар постао свог живота. Међутим, неко би рекао, можда сам и нешто створио, да кажем, и у материјалном смислу, не нека велика богатства, али довољно да онако мало спокојније водим свој живот. Тако да, преостало моје време желим да трошим на паметан начин и у том смислу чак и имам велике планове, не да бих зарадио неки новац, него тек имам осећај да ћу, ако ми Бог подари можда пет, десет година, петнаест, бићу презахвалан, да ћу можда зарад мене и по мерено мојим системима вредности, створити много више него што сам то урадио за ових протеклих, хајде, рећи ћу 40 година, јер оних првих 20 не рачунам нешто у озбиљан живот - додао је Јакшић.

Жика је проговорио и о свом  детињству које је провео у родном граду, Александровцу заједно са својим родитељима и млађим братом. 

- Нас је било у тој генерацији, не знам већ колико, велика је школа, "Аца Алексић". Био сам Титов пионир, још се сећам те заклетве. Онако, некад ми, можда нећу целу да је кажем, али данас кад постајем пионир дајем свечано обећање да ћу бити добар и веран друг, да ћу поштовати родитеље и старије... И није ни битно, али ове две ствари су јако важне кад пренесемо на ово време -рекао је између осталог Жика и додао: 

- Али те речи, да ћу бити добар и веран друг и да ћу поштовати родитеље и старије и кад пренесемо то сад на ово време, некако је мало и тужно. Мало смо се, да кажемо, свет напредује у техничком, технолошком смислу, али успут и људи, ти трендови, да кажем, ви сте психолог па онда добро знате, психијатар, како се мењају та унутрашња свест људи, и ако причамо о моралу и етици, и то се онако мало гризе, гризе тај зуб времена и онда ми је онако мало тужно и питам се где се изгубило то другарство, где се то изгубило да ћу бити веран, да ћу бити искрен, поштен, где, да ли се то мало губи код, не само код нових, него и код нас, старе генерације, полако и ми посустајемо. 

Његова мајка је била учитељица, она је највише водила рачуна о њему и брату, али је истакао и да је њихов отац имао врло важну улогу.

 - Без икаквог дубљег размишљања, прво моја мајка, која је по природи, она је била учитељица, мислим, свако ће за своју мајку рећи да је дивна жена, моја мајка је заиста била једна дивна жена, али и мој отац Душан који је такође био, да кажем, исправан човек. Никад нисам доживео неку агресију мог оца према мајци. Ја никад нисам доживео да се он нешто дере на њу, пазите, то је једна хармонија која је између њих владала, где сад ја са ове дистанце знам колико је она њега поштовала, а колико је он онако, што се каже, био нежан и према њој, а и према нама. Што се тиче васпитања, мајка је више проводила времена с нама. Отац је касније радио у фабрици као технолог и често је био и на неким путовањима - изјавио је Жика Јакшић у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић".