Жарко Лаушевић на ВЕЧНИ ПОЧИНАК испраћен уз претужне стихове Балашевићеве песме

На Новом гробљу окупила се река људи како би послали последњи поздрав нашем чувеном глумцу Жарку Лаушевићу. Преминуо је 15. новембра у 63. години, након краће борбе са тешком болешћу, тачније раком плућа. 

Међу првима је на гробље стигла породица, као и најближи пријатељи. Супруга Анита Лаушевић, са којом је Жарко у браку добио ћерку Јану, као и глумчева прва супруга Маја, мајка његово двоје деце из првог брака, ћерке Асје и сина Душана. 

Анита Лаушевић је изашла из таксија, у црном оделу, а огромну бол на лицу због изненадног губитка супруга није могла да сакрије. За њом су из возила изашла Жаркова деца из првог брака, ћерка Асја и син Душан. 

Из капеле су се зачули стихови песме Ђорђа Балашевића "Словенска", а управо уз ову нумеру ће велики Жарко Лаушевић бити испраћен на вечни починак. 

Ношен дахом сна Долетео је Црни голуб на мој длан
Зашто, к’о да зна Ал’ то сам јутро дочекао уморан

К’о да сам и ја летео с њим
Крилима тешким, оловним
И видео Свет Сакривен иза златних облака...

Ако умрем млад
Посади ми на гробу само рузмарин
Не дозволи тад` Да направе од тога тужни трећи чин

Нек’ ми не држе говоре Нек’ другом плету ловоре
Ако умрем млад
Заустављен у кораку и сну...

О, загрли ме сад`
Јако, најбоље што знаш
И немој Црној птици
Да ме даш

О не, не брини
Проћи ће за трен
Ја сам само мало луд И заљубљен...

У мојим венама
Давни Север самује
И ја понекад не знам
Шта му је

Што лудује
Од среће тугу тка
Моја проста
Душа Словенска

Уплаши ме сјај
Милион свећа кад` се Небом попали
Где је томе крај? За ког` су тако дубок зденац копали?

Зашто се све то дешава
Да л’ Човек ишта решава?
Ил’ смо само ту Због равнотеже меðу звездама?

О, загрли ме сад`
Јако, најбоље што знаш
И немој Црној птици
Да ме даш

О не, не брини
Проћи ће за трен
Ја сам само мало луд
И заљубљен...

У мојим венама
Давни север самује
И ја понекад не знам
Шта му је

Што лудује
Од среће тугу тка
Моја проста
Душа Словенска...