МРАЧНА СИМБОЛИКА скривена у последњи поздрав Лаушевићу: Откривена ТАЈНА ПОРУКА песама са гробља

На Новом гробљу јуче се окупила река људи, како би послали последњи поздрав нашем чувеном глумцу Жарку Лаушевићу. Преминуо је 15. новембра у 63. години, након краће борбе са тешком болешћу, тачније раком плућа. Међу првима је на гробље стигла породица, као и најближи пријатељи. Супруга Анита Лаушевић, са којом је Жарко у браку добио ћерку Јану, као и глумчева прва супруга Маја, мајка његово двоје деце из првог брака, ћерке Асје и сина Душана. 

Испраћај великог глумца на вечни починак приређен уз потресне песме које је покојни Лауш највише волео. Уместо опела и црквених молтиви, Жаре, како су га многи називали, испраћен је уз хор и песме које је волео да слуша за живота, а свака од њих крије моћну, али и мрачну симболику смрти и тужног растанка, те нема особе која није плакала у сабласној капели.

Сахрана је, како смо већ писали, започета песмом "Словенска" од Ђорђа Балашевића, затим "Душо моја" који изводи Кемал Монтено, "My Way" од Френка Синатре, "Јелени умиру сами" од групе Последња игра лептира, те "Златан дан" који пева маестрална Бисера Велетанлић, "Hallelujah" и "Данце ме то the енд оф лове" Ленарда Коена, "Све што желим у овом тренутку" из култног филма "Сиви дом" због које су се, док су певали углас, сви расплакали, а последње збогом речено је уз стихове песме "Одлазак" коју је Лауш на гитари извео у филму "Стела".

- У слутњи, у чежњи даљине, даљине... У срцу, у даху планине, планине. Малена места срца мога, споменак Брача, Имотскога. И блесак славна шестопера, и мирис калопера. Тамо, тамо да путујем, тамо, тамо да тугујем; да чујем оне старе басне, да млеко плаве бајке саснем, да више не знам себе сама, ни дима бола у маглам - стихови су песме.

Детаље комеморације одржане у ЈДП-у погледајте у прилогу испод.