"Нећу одустати, узећу шта ми припада" Арканова ћерка проговорила о очевом наследству и сусрету са Цецом!
- Са Цецом и њеном децом имам много више заједничког него што они мисле.
Софија ван Потелсберхе, ћерка је Жељка Ражнатовића Аркана и социјалне раднице која је о њему водила рачуна док је био у белгијском затвору, написала је књигу „Арканова ћерка" на холандском језику.
Можеш ли неки интригантан део књиге да поделиш?
СТИЖЕ ДРУГИ УНУК! Цеца открила СВЕ о принови, ево које српско име су Вељко и Богдана изабрали за бебу!
Узвратила ударац свом свекру - Николина Пишек оштро о стављању камера на гроб њеног мужа
"ПЛАШИМ СЕ ЗА РАДУ И ЊЕНУ СЕСТРУ!" Огласио се певачицин члан породице, ево шта се дешава у дому!
- Здраво Софиа, овде твој отац, каже дубок глас на другој страни линије. Софи има 15 година када један позив продрма њен живот. У лето 1995. девој- чица из Белгије путује са својом мајком да упозна Жељка Ражнатовића Аркана. То је почек невероватног двоструког живота тинејџерке умешане у сложену ситуацију у Југославији 90. година. Пет година након њиховог првог сусрета, Аркан је убијен, а Софија губи оца. Арканова ћерка је прича о младој жени и њеној необичној потрази за идентитетом.
О чему се ради у књизи?
- Књига је биографска, углавном говори о мени и о томе како сам одрастала као дете и носила се са посебном причом. Дакле, књига није само о Аркану, већ у њој има и лепих одломака о нашем првом сусрету и периодима које сам провела са њим.
Твој брат Војин је изјавио: „Жалосно је што је писала књигу о нашем оцу када га је видела три пута у животу".
- Нисам знала да је то рекао, не говорим српски. Можда зна да сам написала књигу, али је никад неће прочитати на холандском. Да је прочитао књигу не би то написао, јер би тада знао да књига није о нашем оцу већ о мени! Написала сам је да бих се носила са својим животом јер сам дуго тражила свој идентитет.
Када си се последни пут чула или видела са Цецом?
- На парастосу 2020. После је била корона и нисам могла да присуствујем. Разговарале смо врло кратко. Већ неко време тражим да седнем са њом и да разговарамо. Можда нисмо у крвном сродству, али јесам са њено двоје деце Вељком и Анастасијом. Имамо више тога заједничког, него што они знају.
Да ли си причала са њом око наследства?
- Не, нажалост, никада нисам имала прилику за то. Волела бих да једног дана можемо да разговарамо о томе, јер не знам какви су српски закони. Ја сам отворена и транспарентна особа и не бежим од тога, али то би био искрен и леп разговор. Она ме увек може позвати.
Какав си однос имала са покојним оцем и са Цецом у време док је Аркан био жив?
- Мој отац је имао веома јаку личност, одмах сам видела на кога сам. Упорност, причање како јесте... Он је много волео своју децу. Често смо покушавали да проводимо време заједно, али то није тада увек било могуће јер је он имао пуно посла. Када је било могуће, квалитетно смо проводили време, изводио ме је напоље, ишли смо на скијање на води или ме учио да пуцам, јели смо сладолед или ишли у куповину. Све ствари које сваки отац треба да ради са својом децом. Волела сам да га виђам, мада ми се тада и Цеца јако допадала јер смо могле да радимо женске ствари заједно.
Јеси ли пробала правним путем да дођеш до наследства?
- Све мора судским путем и то су веома дуге процедуре. Поготово што живим у Белгији и не говорим српски језик, није лако. Од свађе нема користи, само отворена комуникација и међусобни разговори. Надам се да ћу једног дана добити што ми припада, за сада ништа нисам добила, али нећу одустати. Ако нешто падне с неба прихватићу то обема рукама - завршава Софија за "Свет".
