ОТКРИО ТАЈНУ Филипа Цара: Водитељ "Задруге" га раскринкао - ОВО је занимало читаву нацију!
Отворено проговорио о учеснику ријалити програма!
Водитељ ријалити програма, Дарко Танасијевић открио је до сада непознате детаље о свом животу, почецима у каријери, али и актуелностима у "Задрузи 6".
"УСКОРО МАЈКА ЖЕНИ СИНА" Драгојевић дирљивом објавом најавио СЛАВЉЕ у Ветернику! (ФОТО)
"ЊИХ ДВОЈЕ ЋЕ СЕ ПОМИРИТИ!" Ана спремна дати ДРУГУ ШАНСУ Звездану - Пред УЛАЗАК у ријалити ЊОЈ све признала?!
ВИЂАЛИ СЕ ГОДИНУ ДАНА - Алекс и Звездан КРИЈУ ИСТИНУ од јавности: "Давао јој НОВАЦ и водио на путовања, а онда..."?
- Дарко, ти радиш на телевизији, такође и у редакцији, поред тога и често путујеш с обзиром на то да си пореклом из Ковина, а станујеш у Бегораду. Како све постижеш?
- Постижем неком магијом, волео бих да дан траје 36 сати, тада бих све постигао. Ја толико спомињем тај Ковин да људи мисле да још увек живим тамо, иако сам у Београду већ 10 година. Прво због студија, а после и због посла. Ко год да ме пита ја кажем да сам из Ковина, то је најлепше место за мене, то је мој дом и тамо увек волим да одем, нажалост не стижем због посла да идем јако често иако ми је близу, али сада се трудим да и одем чешће јер имам и новог члана породице, братаницу Сару па се трудим да ме дете не заборави.
- С обзиром на то да си често у Ковину, да ли си задржао неки контакт у са пријатељима из средње и основне школе?
- Како не. Ја увек причам да је моје примарно друштво оно које сам стекао у основној и средњој школи, а касније и на факултету. Мени је чудно, упознао сам многе људе који су дошли у Београд да студирају, и како су се преселили тако су и заборавили одакле су дошли. Свима њима је било чудно што идем сваке недеље кући, питали су се шта има тамо, али истина је да нема ништа заправо, али има све. Тамо су ми породица и пријатељи, комшилук и људи које знам. Они су више онај фазон иду кући за празнике, три пута годишње и то је то. Знам многе који немају више пријатеље у родним градовима, мени је то чудно, али океј не осуђујем.
- Какав је био твој пут? Како је дошло до овога где си данас?
- Дуг и тежак је то пут. Ја знам које су биле моје амбиције, и надао сам се да ће се у неком тренутку све то посложити. На радију сам волонтирао, док сам ишао у средњу школу и то је мој први контакт са новинарством. Пинк је мој први посао. Укратко, уписао сам Факултет политичких наука, смер новинарство. Уписао сам трећу годину, и нисам упао на буџет. С обзиром на то да нисам из Београда, моји су плаћали и стан и школарину, али у једном тренутку то више нису могли. Рекли су ми да се вратим кући и да путујем на испите. Пристао сам јер свакако не бих био први. Таман сам се привикао на ново окружење, нове пријатеље, нов начин живота, ја сам се вратио, и упао сам у зимску депресију. Нисам био ни срећан ни задовољан, нисам био добро, био сам мрзовољан. Ја који сам се дневно виђао са петнаесторо људи, са свима се смејем, увек сам био позитиван, постао сам неко ко се не дружи ни са ким, гледао сам серије затворен у четири зида - рекао је он, па додао:
- Другарица ме је тргла. Звала ме је и рекла да су на Пинку поставили оглас где су тражили новинара. Рекао сам јој "ма дај, где ће мене да приме, немам везу, и не живим у Београду", а она ми је рекла да се пријавим па нека стоји пријава код њих, ако ме позову снаћи ћу се. Позвали су ме после месец дана, и рекли су ми да дођем сутра на пробни рад. Звали су ме увече да дођем сутра поподне тако да сам звао другарицу, и замолио је да ме прими на седам дана, јер сам добио прилику за посао. Спаковао сам се и дошао. Радио сам седам дана, и након тога су ми рекли да сиђем на други спрат, да би ми рекли да ли сам примљен. Ја улазим, и видим Жељка Митровића. Нисам се припремио ни очекивао њега. Он је озбиљан цар. Ушли смо брзо у спику. Најопуштенији разговор, желео је да ми представи Пинк и себе. Просто ја сам у том тренутку био само један клинац који је радио ту нешто, и он је желео да упозна мене. Шта радим, чиме се бавим, шта студирам, и баш је имао слуха и времена да ми се посвети, попили смо кафу, и ја сам тада потписао уговор, добио посао и то је тако кренуло.
- Тебе као да је живот нанео на тај пут?
- Па ја верујем да нека дешавања у животу утичемо ми сами, е сад неко каже неке карте су ту већ извучене, неко је извукао већ за тебе па је твоје како ћеш се на том путу снаћи и колико ће ти бити тешко или лако. Ја верујем да је мени било записано да се бавим телевизијом и да радим баш на Пинку.
- Ти си јавна личност, то са собом носи доста ризика, добијао си и озбиљне претње, шта се сада дешава са тим?
- Ништа, сада то игноришем. Иако бих свима препоручио да то ураде, па нека се баве тиме они којима је то посао. Ја када би то пријављивао, просто бих само то радио. То је неки фанатизам, неки вид девијантности у понашању. Можес ти да навијаш за неког, и сада водитељ постави питање некоме које се теби то не допада, "као да ја дирам неког њиховог", што наравно да није тако, ја радим свој посао, и морам да постављам питање у складу са ситуацијом. Е сада мене фасцинира, мораш да узмеш телефон, да ме пронађеш на Инстаграму и да ми саставиш роман који је пун претњи, увреда најгуснијих, пед***, клемпави, али мене то не вређа, међутим кад ти неко каже да Бог да ти се породица распала од рака, нерођена деца не знам ни ја шта, разне ствари које не могу ни да изговорим. Ја не могу да се не запитатам шта је са тим умовима, да ли су ти људи нормални, или сам ја ненормалан кад има много више оваквих. Не знаш како да реагујеш, да одговориш или пријавиш. Једном сам пријавио полицији јер је лик носио ручну бомбу, али тужба је била одбачена. И ја просто да ту губим време, стварно не могу. Зависи од мог расположења, некада одговорим, некада на фин начин напишем да им желим све најбоље, због чега се они изненаде јер то не очекују.
- Да ли си доживео тако нешто уживо?
- Никада, то је тастаура мафија. Уживо ми никада није нико пришао да ме увреди већ су ту само загрљаји и пољупци.
- Можеш ли да нам откријеш која је тајна Филипа Цара, шта толико привлачи девојке код њега?
- Добијам много таквих питања. Он има жваку што се каже. Он стварно има неку фору, причу. Он није ружан, али он је доказ да ти је све за џабе ако немаш ти ту неку причу и енергију. Задругари често спомињу Марка Марковића, он је како они кажу, контра пример Филипа Цара. Колико је леп као нацртан, и стварно је шармантан и пријатан, али кажу да му фали та нека енергија, то нешто.
