ОВО ЈЕ КРИЛА КАО ЗМИЈЕ НОГЕ! Испловила истина о Милени Качавенди, шокирали непознати детаљи о куми
Жена лавица можда ускоро постане и званично најжена Балкана.
Милена Качавенда, познатија у медијима као кума Ане Ћурчић, први пут је проговорила о свом приватном животу, познанству са кумом Аном и Ацом Булићем, али и браку са жестоким момком са београдског асфалта.
Како сте се упознали са Аном?
- Упознала сам Ану, крајем основне школе на Бежанијској коси, биле смо активне у једном спортском клубу, бавиле смо се различитим спортовима, ја кошарком она рукометом. Одмах смо се зближиле, и никада као девојчице нисмо биле љубоморне једна на другу већ смо се онако препознале и заволеле и тај наш однос се провлачио читав живот, током година смо постале јако блиске. И оно што неки напомињу, наравно да је било размирица између нас током живота али никада се нисмо посвађале и престале да се дружимо. Тако је и дан данас, подржавале смо се биле у свим лепим и лошим ситуацијама ту једна за другу.
СИТУАЦИЈА НАПЕТА У ЗАДРУЗИ ЗБОГ ПСИХИЧКОГ СТАЊА МИЉАНЕ КУЛИЋ - чека се одлука након хаоса
ОБОЈЕ УХВАЋЕНИ У ЛАЖИ - и Звездан и Ана занемели када су схватили да су раскринкани пред свима
НАЈБРУТАЛНИЈИ РАСКИД ИКАДА У ЗАДРУЗИ: Запретио јој: "Пући ћеш као струна, добити излив крви на мозак"
Да ли сте некада били са опасним момком?
- Па овако, ја сам некако девојка деведесетих година и тада је било много опасних момака на територији Београда, све су то били млади момци за које се тада није знало да су потенцијални опасници или криминалци, међутим пуно њих познајем и дан данас, пуно сам их упознала, са пуно њих се дружила.. Међутим оно што људи не разликују између криминалца и опасног момка или у поређењу са Звезданом Славнићем. Опасни момци су момци који су ставили срце на асфалт у потрази за бољим животом, као мушкарци џентлмени, када су у питању мушко-женски односи и жене које су се са њима дружиле, живеле или забављале увек су биле заштићене.
Када сте упознали бившег супруга, који је разлог за крах брака?
- Супруга сам упознала деведестих година, била је то љубав на први поглед. Он је један од жестоких момака уско повезиван са Вождовачким кланом, с тим што ја на ту тему имам да кажем само да то неко презиме из младости пратиће га и дан данас као што прати и мене, након краха 27-годишњег брака. Имали смо један сјајан брак и диван однос са пуно љубави, оформили своју породицу и дошло је до краха брака, разишли смо се као пријатељи, изродили двоје дивне деце и у принципу до краха брака је дошло због ја мислим, тога што сам ја некако се презаситила тог живота а ти људи се не одричу лако свог начина живота, да не кажем да сам га превазишла.
Како сте упознали Ацу Булића?
- Аца Булић је управо тај један од момака који је био син Јусе Булића, добро познатог београдског мангупа, ето то су та времена о којима сам говорила деведесетих тако смо се и упознали. Он је био један сјајан момак, леп згодан, сви су га волели. Могли сте да видите у медијима да је врло одмерен, врло елоквентан и начитан. То што га прозивају да је криминалац и тако даље, по њему се видети не може, ја само могу рећи да је господин човек. А он је неко коме је живот, начин живота који је живео током година био наметнут, данас је успешан бизнисмен, бави се спортом, обучава децу у фудбалу, има фудбалски клуб и јако сам поносна што је мој друг. А показао се хиљадити пут, сада по питању Ане када сам га ја контактирала, а исто тако након претњи навијача које сам ја добила, први је био који је одреаговао да ме заштити. Хвала му на томе.
На шта сте највише поносни у животу, а шта би најрадије избрисали да можете?
- Поносна сам на то што сам девојка деведестих, студирала сам , завршавала школе, бавила се спортом и манекенством, у најтеже време у Србији када је било јако тешко преживети. Изградила сам се у једну озбиљну жену, завршила успешно факултет, уписала Правни па га напустила, касније други који сам сама финансирала, изгурала породицу, одгојила двоје сјајних момака који су ИТ-евци, обојица су на факултету, то је нешто на шта сам поносна. Што се тиче мог живота нема неких посебних ствари што бих обрисала, мислим да је свако искуство била само школа, значи никад пораз само лекција.
Многи коментаришу да је ваш једини циљ да уђете у "Задругу", у јавности се не зна која је ваша професија. Чиме се ви заправо бавите?
- Ја сам заиста пословна жена од најранијих младалачких дана сам у послу, зарађивала сам од манекенства, када сам завршила факултет бавила сам се разноразним пословима. Увек сам била лидер у сваком послу, сваки бизнис који сам изградила, а било их је неколико, успешно сам их формирала, и када сам га изгустирала ја сам прешла на неки други, јер нисам статичан тип. Волим да се крећем и волим када постигнем неки врхунац у свом послу, волим да променим и да прихватим нови изазов. Што се образовања тиче завршила сам менаџмент у индустрији путовања у туризму. Амерички менаџмент, први у Београду, био је то универзитет при Ректорату Божидара Аџије. Тај универзитет је из Лас Вегаса, Неваде, трајао је три године, ја сам га завршила пре рока, додуше туризмом се никада нисам бавила а пре тога сам уписала Правни факултет и напустила га на трећој години јер је то било сувише сувопарно, да учим онолике књиге. Ја нисам била тај тип иако сам сматрала лично да бих била одличан адвокат, а нажалост да сам то знала да ће ми то у животу требати, сад кад бих се вратила вероватно бих га и завршила. Што се тиче мог посла, ја сам међународни тренер за трајну шминку , лиценцирана сам у Америци, Латинској Америци, Европској унији. Председник сам удружења за дермопигментацијске стандарде у Бриселу, ту је преко сто чланова из целог света. Ја сам одабрана за прецедавајућу од стране мојих колега. Врло сам била активна до covid-a, путовала пуно, иза мог имена постоји огроман број мајстора који су победили на многим светским такмичењима. Што се мене тиче, ја сам обучена код интернационалних тренера, има их преко четрдесет, ти се сертификати могу видети у мојој академији. Имам свој сопствени бренд, поносна сам на свој бизнис, њиме се бавим 13 година и то је одговор свима онима који мисле да сам ја само желела да уђем у "Задругу" и да узмем некакав новац преко ноћи. Не драги моји, када питате одакле ти ово, одакле ти оно, срдачан поздрав, ја радим.
Како подносите медијску пажњу, како ваши синови реагују на то?
- Медијску пажњу искрена да будем уопште нисам очекивала, ја сам у ово ушла срцем на захтев Ане, ја сам обећала да ћу бити контакт за медије, када затребају слике из детињства, када нешто треба о њој да се каже, јер је ја најбоље познајем. Нисам очекивала да ће овако далеко отићи, апсолутно не међутим медијска пажња, прија ми, лепо је када вас заустави неко и каже "Кумо радите праву ствар", то заиста нема цену, то је негде потврда да ја заиста јесам на правом путу. Медијска пажња ми утолико прија што је мене ова подршка мојој куми, као појединца довела до тога да ја узбуркам читав Балкан везано за заштиту жена против психо- физичког злостављања. Ја сам на то поносна што сам хероина свега тога. Чак сам пре неки дан имала ситуацију где ме је жена контактирала и рекла ми да ће отићи у полицију да пријави мужа након осам година злостављања и да сам јој ја дала ветар у леђа јер ме је све време пратила, путем медија. Медијима бих се овим путем захвалила, морам признати иако пуно пута чујем да медији раде ово и оно, ја морам искрено од срца да признам да, да ли сам ја симпатична или не, некоме или мање више, ја сам наишла на сјајне људе који су подржали оно што радим, који су апсолутно препознали то, поносна сам, срећна сам, прија ми и импонује а моја велика жеља је да из овога нешто извучем научно - поучно. Не ја него и све жене које се крију иза навучених завеса, или немају храбрости или подршку да изађу јавно напоље и кажу " да ја сам злостављана, да ја годинама ћутим".
Да ли вам импонује надимак који сте добили од стране гледалаца? (кума интернационале)
- Апсолутно ми импонује, ја сам сасвим случајно постала кума кума кума, као се зове она жена, Анина кума и остаде кума. А кума интернационале је један сјајан назив, врло симпатичан мени лично зато што се мој глас није чуо само на просторима Србије већ и нашироко, апропо тога имам да кажем да ме је гомилу наших жена које живе у иностранству контактирало због истог разлога, иако сам кума интернационале , нека то будем заувек, и ако се мој глас далеко чује ја сам поносна на то. Чак могу да кажем, да сам од стране једне невладине организације у Босни ја предложена за "најжену Балкана" као гласноговорник , заштитник жена, жртава насиља. Додела ће се одржати шестог априла у Сарајеву, па ево питам, како да не будем поносна?
У каквим су односима ваша и Анина деца и да ли се друже?
- Ана има сина и ћерку који су сада пунолетни, сјајна су деца, ја имам два пунолетна сина, они се друже, додуше знате како данас налажу ситуације сви су на факултетима, сви имају момке и девојке, не виђају се сваки дан, али апсолутно од најранијег детињства од кад су били бебе, они су пријатељи и другари, и Ана и ја смо јако поносне на то.
С обзиром да активно учествујете и дижете глас за борбу против насиља, да ли сте икада у свом животу искусили исто?
- Иако сам живела са жестоким момком и са многима се дружила, ја никада нисам доживела насиље. Никада, мој супруг је био противник и велики заштитник жена, противник насиља, ако је неко трпео насиље, онда је то био он у мом случају, због моје галаме када полудим. Жена као жена, а ја га лично никада нисам тако доживела, и не знам одакле толики порив у мени, можда из прошлог живота, да толико мрзим злостављаче како жена, тако и деце па чак и мушкараца, јер мислим да и они нису поштеђена категорија, посебно их има у геј популацији на шта бих се ја осврнула, што због људи који не подржавају њихову с*ксуалну оријентацију, што је мени сулудо у 21. веку, ја подржавам све те групације, здушно ћу се борити против тога и опет кажем, иако никада нисам доживела лично насиље, увек сам била борац, увек скакала на улици када видим тучу између мушкараца и жене, током мојих 47 година много пута сам то видела, мрзим и не подносим, стаћу увек , чак и врло вољно пријавити полицијским органима. Ја сам јако срећна што је од ријалити форме, где је Ана некакав "пример жртве" иако се она много тешко носи са њим. Ја сам добар ријалити повела споља, оно што сам обећала да ћу покренути фондацију, апсолутно хоћу. Сигурна сам да ћу окупити пуно људи који желе да финансирају ову невладину организацију, повезаћу се са сигурном кућом и госпођом Весном, а у будућности отом потом, имам у плану да чак и сама направим једну сигурну кућу у Београду. Мислим да је крајње време да се подигне глас и да се закон хитно мења. Жене нажалост након силних година бивају брутално убијене, већ од почетка ове године је убијено девет жена у Србији. Мора да се заустави, мора да се злостављачи санкционишу, и не гледају ништа мање као убице и силоватељи.
Да ли би сте се удали поново, и да ли гледајући на Анин пример и даље верујете у љубав?
- Ево овако, мој брак је био моје лично велико разочарење, када је прекинут јер сам градила нешто 27 година, онда знате када Вам неко сруши снешка, онда се питате где сам био шта сам радио и слично. Прошла сам једну кризу психолошку, након распада породице, остала сам да живим сама са децом. Међутим прошло је време, одболовала сам, за развод брака кажу да је једна мала смрт, коју ја могу да потпишем својом крвљу. Шта могу да кажем апропо тога, да ли верујем у љубав, да ја верујем у љубав, верујем да свако ко не живи у квалитетном браку има право да потражи неку особу која ће да је воли и подржава. Није лако наћи партнера, али је тешко наћи партнера поред којег ћете бити срећни. Ја искрено верујем у љубав. Пример сам живи тога, да је могуће. И када гледам Анин пример, да ја сам сигурна да ће она наћи неког партнера који ће је ушушкати у свом загрљају и надокнадити све оно што је она пропустила као жена немоћна да се сама извуче из загрљаја злостављача.
