"ВЕЗИВАО САМ ПРЕМИНУЛИМА РУКЕ, НОГЕ И ВИЛИЦЕ, спремао их за сахрану!" Велика животна исповест Марка Ђедовића
О овим стварима из своје прошлости никада није јавно говорио!
Марко Ђедовић не крије да је три пута почињао свој живот из почетка, а у потресној исповести водитељ Задруге открио је да је у време мартовског погрома боравио на Косову и Метохији. Ђедовић је испричао како се након напада Албанаца на Србе живот у Митровици враћао у нормалу, али и зашто је одлучио да се више никада не врати на Косово.
- Након завршене средње школе почео сам да радим у Здравственом центру Косовске Митровице и тада сам живот научио да гледам на другачији начин. Тешко сам поднео када је први пут преминуо пацијент у мојој смени и тада сам желео да дам отказ. Међутим, само седам дана након тога било ми је нормално да с колегама везујем преминулима руке, ноге и вилицу како бисмо их припремили за погреб - каже искрено Марко, и открива које је две битне ствари научио током рада у болници.
САКРИЛИ СЕ У ЋОШАК И СКИНУЛИ БУБИЦЕ! Ана и Звездан кују тајни план - ово ће променити рок ријалитија!
ВОДИТЕЉИМА ПИНКА ЗАБРАЊЕНО да се јављају Милану Милошевићу?! Открио све након отказа: "Не знам ко су!"
Ана добила тајни знак да напољу није све у реду! Ово је била шифра: "Имале смо договор!" Уплетена њена деца
- Није лако умирање и постоје људи којима је веома тешко да испусте душу. Друга истина је да је људски живот са становишта медицине јако јефтина ствар. Изгубиш емпатију, али је то једини начин да спасеш себе. Као што рекох, није тако лако умрети, а постоји један случај који је оставио трајне последице на мене. У болницу је дошао момак који је живео у забаченом селу у близини Шар-планине. Био је годину дана млађи од мене, а није знао ни шта је телевизор. Знао је само да има мајку, животиње и да му је отац умро. Доведен је јер је имао проблеме са стомаком, а дијагностикован му је тумор тестиса који је метастазирао на бешику и то су му били последњи дани живота које је провео на одељењу. Било ми га је жао и проводио сам дане с њим. Доносио сам му своју гардеробу, изводио испред болнице у шетњу, седели смо, причали... Желео сам да последње тренутке проведе најбоље што може. Једног јутра сам дошао на посао и затекао празан кревет у соби у којој је лежао. Само сам се окренуо, отишао сам кући и јавио колегама да сам на годишњем одмору. Три недеље сам провео ћутећи. У тим тренуцима сам се љутио на бога, људе, правду... Рекао сам да се више никада нећу везивати за пацијенте на такав начин. Наравно, у томе нисам успео - рекао је Марко.
Како је објаснио, једна посета Чачку натерала га је да заувек напусти Косово и Метохију и пресели се у родни град, али ту се није дуго задржао.
- Након неког времена, схватио сам да ни у Чачку не припадам. Околина је почела да врши притисак на мене, с питањима када ћу да се женим, да добијем дете, односно када ћу да испуним норме које су се њима подразумевале. Много пута сам живот узимао у своје руке и све је испадало баш како треба. У 25. години ми је пукао филм и рекао сам баби да идем за Београд, и да мом оцу ништа не говори. Она ми је дала новац, а и ја сам имао ситну уштеђевину. Нашао сам стан на Бановом брду, у сутерену, а имао сам довољно новца за храну и за двомесечну кирију. Отац је у Чачку имао фирму која се бавила израдом поштанских сандучића и одлучио сам да се ангажујем у том послу, али у Београду. Ишао сам од врата до врата и нудио поштанске сандучиће за 1.000 динара и од тога сам живео - рекао је Марко, који је у том периоду упознао многе утицајне људе.
- После неког времена, уз помоћ познанстава које сам стекао почео сам да радим као новинар. Недуго затим, указала ми се прилика да уђем у ријалити, након чега се мој живот променио из корена. Захвалан сам Београду и то је град у којем бих желео да умрем, ово је најлепши град на свету и никада не бих живео на другом месту.
Марко данас с поносом истиче да је с добрим успехом завршио факултет, мада признаје да му то није било у плану.
- Завршио сам основне студије на Факултету политичких наука, смер социјални рад и социјална политика, а потом сам и магистрирао. Најпре нисам желео да студирам, али сматрам да сам одабрао најбољи факултет за себе. Тачније, моја мајка га је одабрала. Она ми је предала документа и само ми је једног дана донела скрипту. Положио сам пријемни, био сам други на листи и упао сам на буџет. Будући да сам тада живео у Митровици, морао сам да упишем ванредно јер нисам могао присуствујем свим предавањима - рекао је он.
Ђедовић је већ током студија схватио да не жели да се бави послом за који се школовао.
- Иако сам завршио факултет, никада нисам имао намеру да радим као социјални радник. Посао је веома озбиљан и не зависи само од твог знања. Сведоци смо случаја када је отац убио мајку и дете испред Центра за социјални рад, тако нешто не бих преживео. Не дај боже да донесем лошу одлуку и доделим старатељство родитељу који није подобан, не бих могао да живим с тим.
