Миљана и Марија уједињене у једном: Завирите у породичан дом Кулића, и одушевите се

У свету где друштвене мреже свакодневно врве од пажљиво осмишљених објава, ретки су тренуци када једна фотографија успе да пробуди право усхићење, топлину и ону заборављену празничну чаролију детињства. 

И баш то је успела да уради Миљана Кулић – ријалити звезда са великим срцем и још већим талентом за естетику, како се чини. Фотографију из дома поделила је и њена мајка, Марија. 

На први поглед – обична трпеза. На други – ускрсно чудо у малом формату, оаза боја, симболике и емоције, пажљиво испричана кроз детаље који не остављају никог равнодушним.

У фокусу њене трпезе доминирају богато извезени црвени подметачи, симбол љубави, страсти и породичне топлине. Они су савршена подлога за све оно што чини дух Ускрса – шарене корпице са јајима, уметнички аранжиране декорације, весели зека који као да сваког часа жели да искочи из бајке и каже: „Срећан Ускрс!“.

Ту је и мистична купола – стаклена, са постољем од кристално чистог стакла, а испод ње, сакривена као порука судбине, стоји црвена баршунаста кутија. Није откривено шта се у њој налази, али симболика је јасна: нека чуда треба да остану тајна, јер у њима лежи највећа радост.

Не можемо не приметити ни биљке које причају своју причу – од симболичног бамбуса, који доноси срећу и дуговечност, преко елегантних орхидеја које одишу луксузом, до минијатурних садница које делују као мали празнични поклони природе.

На столу се смењују текстуре – плиш, керамика, стакло, дрво, вештачка трава и свилене траке. Све одише женском руком, мајчинском бригом и радошћу једне жене која зна шта значи окупљање, породица и светлост празника.

У центру дешавања, наравно, јаја – не као пуки обичај, већ као уметничка дела. Офарбана са љубављу, распоређена по принципима боја и контраста, она не представљају само нови живот, већ и снагу традиције коју Миљана, упркос свему што живот носи, поносно чува.

Миљана Кулић, позната по свом несвакидашњем темпераменту и великом срцу, још једном је показала да зна како се негује дух дома и празника. И док многи Ускрс виде кроз филтере, Миљана га види очима детета – искрено, топло, без сувишног сјаја, а опет блиставо.

И док декорације одузимају дах одраслима, једна ситна сенка радознало се провлачи између столица – мали Жељко, Миљанин син, вероватно с искрицама у очима и осмехом који нема цену, доживљава овај Ускрс онако како само дете може – као праву авантуру испуњену бојама, игром и тајнама. За њега су то дани када зека можда стварно долази, када се свако јаје чини као чаробна капсула из бајке, и када је дом, окупан празничном топлином, место где чудо сваког часа може да се догоди. Миљана, како и приличи мајци, брижно негује тај осећај – јер зна да су баш такви тренуци они који се заувек памте.