ПОТРЕСНА ПРИЧА СЛОБЕ РАДАНОВИЋА! Певач кроз СУЗЕ причао о ТЕШКОМ детињству: "Мајка НИЈЕ ИМАЛА да ми КУПИ КИФЛУ"
Певач открио да је његова породица једва склапала крај са крајем!
Певач Слоба Радановић никада није крио да је одрастао у радничкој породици, која није била имућна, а сада је открио детаље из свој сиромашног детињства.
Радановић је испричао и да је у детињству био болешљив и да је патио од хроничног бронхитиса и да је због тога често био у болници.
КУБУРИ СА КИЛОГРАМИМА - Анђелина проговорила о ПОРОЦИМА, па открила "Прво се гојим, а онда мршавим"
БИВШИ ЗАДРУГАР ПОСТАЈЕ ТАТА! Данас рекао СУДБОНОСНО "ДА"! Младенци НЕ СКИДАЈУ ОСМЕХ! Честитке ПЉУШТЕ
Наша певачица ШОКИРАЛА СВЕ "Сад идем на море, па ћу да пробам да се СМУВАМ са овим или оним..."
- Као дете сам био често болестан и моји родитељи су се баш намучили са мном. Стално смо ишли по болницама. Примао сам венске инјекције у чело. Гушио сам се, а мајка није могла да дође себи од туге. Ја сам се гушио у недостатку ваздуха, а она у сузама - почео је Слоба, те се присетио једног емотивног доласка из болнице.
- Често смо одлазили у дечији диспанзер у Зрењанину и до тамо смо долазили аутобусом. На станици је био један киоск у ком се продавало пециво. Мајка ми је ту увек куповала погачице и јогурт. После терапије смо кренули кући и тада ми је рекла да је боље тог дана да прошетамо кроз град уместо да се вратимо аутобусом - исприча је Радановић кроз сузе и додао:
- Када смо прошли поред киоска, подсетио сам је: "Мама, заборавила си да ми купиш погачице." Одговорила ми је: "Нема мама данас за погачице, купићемо други дан." Зато што није имала новца за карту нисмо ушли ни у аутобус, данас ми је јасно. Неких 200 метара даље на стази смо пронашли 20 динара. Бог нам их је послао! Били смо срећни као да смо пронашли милион динара и одмах смо се вратили по погачице и јогурт. Тај дан никада нећу заборавити. Њен понос да не тражи ни од кога паре, њену бол што нема да ми купи кифлу и срећу када смо пронашли паре за оброк.
У мраку сам чекао оца да ми донесе скромни пакетић за Нову годину!
Радановићево детињство је било пуно љубави, али и немаштине. Одмалена је разумео родитеље јер су се борили да му дају све што могу.
- Када генерално помислим на детињство, сетим се и једног дочека Нове године. Нестало је струје, а ја сам нестрпљиво чекао оца да дође из фирме и донесе пакетић који је тамо добио. То су били скромни пакетићи, у њему је био један мали воз. Обрадовао сам му се невероватно и годинама сам се играо том играчком. Увек сам био задовољан ситницама које сам добијао.
Након једне од најпотреснијих ситуација у певачевом животу он је испричао да су његове тетке увек биле ту за њега, посебно кад је требало да крене у школу. Његови родитељи су увек били поносни и борили се за своју децу, али су помоћ у том тренутку радо прихватили.
- Без обзира на то што нисмо имали много, мајчине сестре су се трудиле да мени, али и мом брату и сестри, ништа у животу не фали. Када је требало да кренем у школу, тетка која живи у Чешкој ме је потпуно опремила. Послала ми је све! Од чарапа до капе! Један кревет је био пун ствари, свезака, прибора за школу. Купила ми је и ранац! Никада нећу моћи да заборавим ту кап у мору ствари које је учинила за мене - рекао је Слоба бришући сузе које су саме падале.
