ПРОЦУРИО ДОКАЗ: Давид ВАРАО Алекс још док је она била у Задрузи! Брутално признање, умешао и Немању

Давид Драгојевић и Ана Кораћ своју љубавну романсу започели су званично 17. јануара ове године, али да међу њима постоје осећања видело се много раније. Откако не скривају своју љубав, Ана и Давид се не либе да пред свима размењују нежности, а осим додира, пољупца и загрљаја, они су сада решили да своје емоције ставе и на папир.

Ана је за Дан заљубљених добила задатак од Дрвета мудрости да у 5.000 речи напише њихову љубавну причу, што је Давида веома одушевило, а ОВДЕ можете прочитати и како то изгледа.

Међутим, Pink.rs дошао је у посед и љубавног есеја који је Давид написао Ани, а у наставку вам откривамо први део њихове љубавне приче.

- Све је почело овако (из мог угла)...

1. новембар - хладњикава ноћ, Немања и ја у штали пијуцкамо пиво и чекамо уласке нових такмичара. Други такмичар по реду је Ана Кораћ, девојка о којој сви причају и коју сви жељно ишчекују да виде на имању. Пришао сам колима да се упознам и угледао сам прелепу девојку у дугој, црвеној хаљини. Погледала ме је прелепим очима и са невероватним осмехом ми је изговорила своје име.

То је било вече клипова где сам имао уобичајену свађу са ... која је превршила сваку меру и било ме је мало срамота због нових укућана. После емисије љутито сам отишао да спавам и да се мало раздвојим од ... Ујутру се први будим, правим кафу и излазим напоље да је попијем на миру и да размислим о свему. После неколико минута придружио ми се Немања а убрзо долази и Ана. И ту почињемо нашу прву причу и коначно ми се неки кул осећај вратио и осмех, али то није дуго трајало јер је ... ишла кроз двориште и плакала па сам ишао да причам са њом, али је у мојој глави Ана оставила феноменалан утисак и једва чекам да изађем и да наставимо да ћаскамо. Али, моја ситуација се одужила тако да сам је видео тек у емисији...

Дани су почели да теку, Ана и ја тек у пролазу разменимо по коју реченицу, због моје ситуације нисам могао баш дубље и мало дуже да уђем у било какву причу и боље упознавање. Мој лош љубавни однос, пун негативе, стреса и константних свађа бацао ме је често у депресију и честа размишљања како да прекинем већ једном, шта да радим?! Када ће коначно крај, а нисам видео излаз из овог мучног и мрачног тунела.

Ана, девојка која је увек насмејана, позитивна, лепо обучена, почела је мало по мало да ми привлачи пажњу. Често се налазила у друштву певача, где су певали и дружили се, а то је доста помагало Ани да не размишља о тужним стварима које су јој се десиле пре уласка.

Опет је дошао тај четвртак, вече клипова од којих се мени окрене желудац када почиње шпица јер сам имао константне свађе и расправе са ...! Пуштен је клип где сам чекао код радње у реду да купим нешто, а моја тадашња девојка константно ми набраја шта да купим где сам рекао "Еј, остави ме више на миру, нисам луд, узећу шта ја хоћу" и из шале сам рекао да ћу да узмем маслиново уље за једну девојку након чега се она наљутила и отишла. То је био крај клипа, устајем ја да дам неки одговор, међутим пре мене се убацује Ана и каже, кроз њен прелеп осмех, "Исти си као ја". Hmmm... Погледао сам је, фиксирао тај поглед пар секунди, насмејао се и вратио се на моју тужну причу, али та њена реченица и осмех ми одзвањају у глави.

Кренуле су приче да јој се свиђа један задругар ког је нахвалила пре уласка на имање у студију. Ту сам онда почео мало више да се шалим и да јој добацујем јер сам мислио ако се њој неко свиђа и ја имам "девојку" нико неће правити неке приче, јер сам више изгубио снагу за свађу и правдање, желео сам мало да живнем и да се дружимо.

Један дан када је била радна акцију у кући, чистио сам сто и налетео на њену чашу коју сам узео и сакрио. Након извесног времена Ана је почела да тражи чашу али нико није знао где је. Пришла је мени и питала ме је да ли сам можда видео чашу, а ја јој кроз осмех негирам и понудим се да тражимо заједно. После пар минута идем по чашу, доносим јој и кажем "Ево изволи, ја се мало шалио" смејемо се, гледамо и неки чудан осећај ме чачнуо на секунд! То вече претрес са Миланом, наравно, неки од задругара су приметили да сам узео чашу и коментарисали током дана што је наравно привукло пажњу и Милан је хтео да разјасни ситуацију. Ја сам рекао да сам се шалио јер ми је било досадно, неки су правили теорију завере, неки не, све у свему потегла се тема Ане и мене. Моји одговори на питања су више била нека правдања а њена кроз осмех. Од тада почињу наша нека добацивања, али искључиво кад нема никог око нас и у пролазу.

Дошао је још један леп дан, стигло је писмо да идемо на Рајско острво где смо причали о врлинама и мана, а док састанак траје видимо да се у кући нешто спрема, свако нагађа шта би могло да буде. Стигло је бродићем још једно писмо Великог шефа у ком пише да се сви обучемо елегантно. Враћамо се у кућу, све је спремно и постављено као у бајци, све је говорило као да је за неку свадбу или веридбу, али чију?! Одлазим у гардеробер, облачим се и када сам се средио, излазим угледам Ану у прелепој наранџастој хаљини, изгледала је као принцеза. Нисам могао да се суздржим, па сам рекао "Јао како ти је лепа "хаљина"". Ту сам први пут видео и осетио да ме је "појела" погледом -написао је Давид, а наставак следи...