Слоба Радановић брани монаха Арсенија - видећете брдо људи на причести који показују "албанског орла"
Након што је слика Инди и монаха Арсенија наишла на различите интерпретације, огласио се и познати певач.
Монах Арсеније, једно од најпознатијих лица Српске православне цркве, често је у фокусу јавности због својих ставова и проповеди које путем друштвених мрежа допиру до широке публике. Његове беседе, али и критике популарне музике, посебно рока, изазивају различите реакције, а једном приликом је говорио и о Александри Пријовић, што је привукло велику пажњу.
Међутим, ових дана Арсеније се нашао на мети осуда због фотографије с певачицом Индиром Арадиновић Инди. Иако овакав сусрет можда и не би био толико необичан, да додатну пажњу није изазвао положај његових шака на слици, који су неки људи протумачили као симбол повезан с промоцијом идеје Велике Албаније. Ова контроверза изазвала је бројне полемике на друштвеним мрежама, отварајући питања о значењу симбола и границама интерпретације.
Данас сам имала ту част да упознам оца Јеромонаха Арсенија Јовановића. Могу само да кажем да је он једна ризница правих речи у право време - написала је Инди испод слике.
Међутим, одмах су почели да пишу да на тој слици момах својим рукама промовише идеје велике Албаније.
Овом приликом се огласио и Слоба Радановић, познати певач и бивши учесник Задруге. Он је бранио монаха Арсенија.
- Дођите следећег пута на причешће и видећете мноштво људи који показују "албанског орла". Да имате и мало мозга, никада не бисте рекли било шта лоше о оцу Арсенију - написао је Слоба.
Наиме, положај шака који је урадио монах Арсеније није никакав знак орла већ знак скрушености у православљу.
Током причешћа у Српској православној цркви, правилан положај руку изражава поштовање и духовну припрему верника. Верници прилазе свештенику са прекштеним рукама на грудима, што симболизује покорност и побожност. Десна рука се полаже преко леве, а руке су благо подигнуте ка грудима.
Овај гест означава и захвалност према Христу за дар Светог Причешћа. Након што се верник причести, повлачи се тихо и са поштовањем, дајући простора следећем, често уз благо наклоњење пред Светим Путирем. Управо је на ово желео да укаже Слоба Радановић коиј по свему судећи редовно иде на причест.