И КАМЕН ДА ЗАПЛАЧЕ Немачки овчар Мића већ годинама долази на гроб газдарице Живке - има РИТУАЛ, а њихова прича ће вас ганути
Љубав која не познаје границе.
Познато је да је љубав пса према човеку једна од најискренијих и најчистијих, а имали смо прилике да видимо и да се уверимо у то небројано пута.
Већина нас је гледала и заплакала уз филм "Хачико" о псу који је после смрти свог власника девет година провео чекајући га на железничкој станици да се врати. Годишња доба су пролазила, време… Пас је остарио, али је и даље чекао… И на крају тамо угинуо.
Слична прича догодила се и у нашој земљи, у Матарушкој Бањи у околини Краљева.
Пас вас стално ПРАТИ када идете у купатило? Разлози због којих то ради ће вас РАЗНЕЖИТИ
ПОСТОЈИ НАУЧНО ОБЈАШЊЕЊЕ: Ево због чега ваш пас ГРЕБЕ по месту на које планира да ЛЕГНЕ
ЗНАЦИ КОЈЕ ПОГРЕШНО ТУМАЧИМО! Пас жваће ципеле, лиже шапе и... Ово су НАЧИНИ на које тражи ВАШУ ПОМОЋ
Имали смо прилике да поразговарамо са Далибором, који је са нама поделио емотивну причу, а која се тиче његове покојне мајке Живке и вучјака Миће.
Далибор нам је испричао да је Мића од малена веровао људима, но да је имао веома тежак период живота као мали. Њега су првобитни власници занемаривали, имао је много рана по телу, вашке... И поред све муке, био је везан кратким ланацем који је био тежи од њега самог.
Чим га је угледао у том стању, Далибор се није ни часа премишљао, узео га је код себе, да га задржи неко време док се не опорави. Веровао је, с обзиром на то да је у том тренутку већ имао женку вучјака, да ће и њој и Мићи пријати друштво, а подсвесно је знао да жели да му пружи сигуран дом до краја живота.
Уследиле су године испуњене љубављу. Мића се одомаћио, живнуо је и постао права маза пуна енергије и жељна пажње. Највећи кривац за све то је била Далиборова мајка Живка, која је због природе његовог посла, јер је он по неколико дана био на путу, највише времена проводила са псима код куће. Мићи је она заузимала прво и главно место у срцу.
Пре мало више од две године десио се немили догађај у њиховој породици, који је уздрмао све и окренуо им живот.
Док је Далибор био на путу, његова мајка, која је у том тренутку била сама код куће са псима, незгодно је пала и повредила се. Три дана је прошло док су ближњи приметили да нешто није у реду и да се Живка не јавља. Хитно је превезена у болницу и била је веома лоше.
Наредна три месеца једна жена долазила је да обилази Далиборову мајку и псе тим данима када је он био на путу, али нажалост, госпођа Живка је била сваким даном све лошије и убрзо је преминула.
Недуго после овог тужног догађаја, женка вучјака је угинула. Далибор је узео новог пса да Мића не буде сам, али није вредело.
Мића је од веселог разиграног пса постао пас тужног погледа, повучен, резервисан, погнуте главе и погнутог репа, незаинтересован за свет око себе. Постао је неко ко је на свој начин патио и неко ко није могао да се опорави.
Мада, једну ствар ради из дана у дан. Он стално прави верно друштво Далибору када одлазе до његове покојне мајке. Далибор нам је рекао да је Мића тада посебно миран и суздржан и да има своје "посебно" место у делу гроба где увек седне и не помера се док не крену кући.
Многи мештани упознали су Мићу и Далибора и њихову причу од које уз кнедлу у грлу, стегнуто срце, или пуштену сузу нико не може да остане равнодушан.
Прошло је две године од смрти госпође Живке. Мића и Далибор и дан данас имају своје ритуале приликом одласка на гроб, а љубав коју су њих троје имали, немерљива је и неуништива, само је попримила неки други, виши облик.
