ТЕМА О КОЈОЈ СЕ ОВДЕ НЕ ГОВОРИ: Ево како заиста изгледа истеривање ђавола у Србији

Егзорцизам као тема био је актуелан још у апостолским временима, баш као што је и данас, у другој деценији XXI века.

И заиста, према хришћанском веровању, најстрашније што неко људско биће може да задеси је да га окупира сатана. У оба библијска завета говори се о демонима који људска бића терају на чињење злих дела. Исус Христ лечио је људе тако што је из њих изгонио демоне. Његов егзорцистички учинак био је стопроцентан.

У класичном егзорцистичком обреду свештеник прво подиже руке на опседнутог изговарајући молитве, а затим држећи у рукама распеће призива Господа. При томе се труди да не подлегне демонским искушењима, већ на све могуће начине покушава да из поседнуте особе истера нечастивог. Обреди прописани у „Ритуалу Романум“ за осетљиве особе могу представљати приличан шок, од кога се до краја живота не могу опоравити. Зато данашњим егзорцистичким обредима по правилу присуствују психијатри и психолози, то јест сви који најискреније желе да опседнути после поменутог чина наставе с нормалним животом. 

МОРБИДНИ СРПСКИ ОБИЧАЈ! Знате ли зашто родбина УБАДА ИГЛОМ преминулог у ПЕТУ? Следићете се...

Све доскора једини званични егзорциста у Србији био је свештеник Иван Винков, који је до 2012. године службовао у Жупи Светог Петра у Београду. Овај духовник писац је књиге „Опсједнутост и егзорцизам“, у којој говори о својим егзорцистичким искуствима.

У разговору за Newsweek, рекао је како је током службовања у Србији вршио годишње око 100 егзорцистичких обреда: „Жене су чешће жртве демона, јер су радозналије од мушкараца и обожавају да завире у будућност. Оне се више и чешће обраћају бројним маговима и врачарама..."

Исусовац Иван Винков занимљива је особа. Рођен је у Бачком Брегу код Сомбора. Прво је у Новом Саду студирао машинство, да би потом у Загребу код језуитског реда исусоваца окончао студије филозофије. На загребачком Теолошком факултету страствено је почео да се интересује за вечну борбу између добра и зла. Из своје богате праксе приповеда следећи случај:

„Да јој је ћерка опседнута ђавлом, мајка је закључила тек након неуспешних посета психијатрима и врачарама. Молитве за ослобађање од злог демонског утицаја, у оквиру њихове православне цркве, само су накратко смиривале девојку. Егзорцистички обред био је последњи покушај да се опседнута ишчупа из канџи зла. Упустио сам се у битку с демоном. Током самог обреда девојка је повраћала, плакала, урлала, режала...

Мушким гласом хистерично је вриштала: „Мрзим га!“ Тресла се, потом нечујно мрмљала, па опет режала... Демон је постајао све агресивнији, па сам свеца замолио да га свом снагом ошамари. После тог шамара девојчина глава нагло се затресла у страну. Ђаво је почео да вришти, а поседнута девојка је током његовог урлања скакала по кревету, цепала одећу... Већ на измаку снага, окупан знојем, некако успех да јој главу притиснем надоле. Демон је режећи напустио њено тело“, каже Винков, да би после краће паузе додао: „То демонско режање, које ме је подсетило на режање побеснеле псине, до краја живота остаће ми у сећању!“