ДА ЛИ ИМА ЗНАКОВА ГЕНЕТСКИХ МУТАЦИЈА? Деца преживелих из Чернобиља подвргнута тестовима

Тридесет пет година од злогласне катастрофе у Чернобиљу , истраживачи су коначно одговорили на нека од најхитнијих питања у вези са дугорочним последицама излагања јонизујућем зрачењу. У новој студији објављеној у часопису Сајанс откривено је да деца оних који су погођени катастрофом не показују додатна оштећења ДНК, са нивоима генетских мутација који одговарају онима у општој популацији.

Ово откриће представљаће велико олакшање многима који су били изложени gaqsovima у Фукушими у Јапану 2011. године, ублажавајући сваки страх од ризика генетског оштећења њихове деце.

Аутори студије секвенцирали су геноме 130 особа рођених између 1987. и 2002. године родитељима који су били изложени зрачењу након експлозије нуклеарне електране Чернобил у Украјини 26. априла 1986. Најмање један родитељ сваког учесника био је умешан у чишћење операција унутар контаминиране зоне или је евакуисана из града у близини Чернобила.

Анализирајући такође геноме родитеља, истраживачи су могли да посматрају брзину преношења мутација изазваних зрачењем са једне генерације на следећу. У свом писању, аутори студије објашњавају да их је посебно занимала врста мутације позната као мутације заметне линије, које настају у ћелијама сперматозоида и јајних ћелија и због тога доводе до генетских промена у потомства које код родитеља нису присутне.

Резултати су указали да није дошло до повећања мутација код деце оне која су била изложена зрачењу од чернобиљске катастрофе, наводећи ауторе да закључе да њихови подаци "не пружају подршку за трансгенерацијски ефекат јонизујућег зрачења на ДНК клица код људи".

У изјави , аутор студије др Стефан Ј. Чанок објаснио је да "ове резултате сматрамо врло охрабрујућим за људе који су живели у Фукушими у време несреће 2011. године".

"Познато је да су дозе зрачења у Јапану ниже од оних забележених у Чернобиљу."

У међувремену, друга студија покушала је да утврди механизам којим излагање јонизујућем зрачењу повећава ризик од врсте карцинома назване папиларни карцином штитне жлезде (ПТЦ). Након експлозије, неколико хиљада људи који су били изложени зрачењу наставило је да развија ове туморе, али веза између зрачења и рака никада није у потпуности расветљена.

Истраживачи су анализирали туморе штитасте жлезде, нормално ткиво штитне жлезде и крв 359 људи који су били изложени зрачењу из Чернобила било као деца или док су били у материци, и упоредили су их са узорцима узетим од 81 неекспониране особе.

Генетско секвенцирање открило је да је велики удео тумора у обе групе узрокован мутацијама унутар мале групе гена повезаних са одређеним сигналним путем који се назива митоген-активирани протеин киназа (МАПК). Кључно је, међутим, да се утврди да се врсте мутација које су се догодиле у овим генима разликују у зависности од тога да ли су тумори проузроковани излагањем зрачењу или не.

У неекспонираних појединаца, ПТЦ је имао тенденцију да се развија као резултат тачкастих мутација - при чему се мења само један базни пар - унутар МАПК гена. Супротно томе, тумори индуковани зрачењем обично су узроковани фузијама гена, при чему су обе нити ДНК двоструке завојнице сломљене, а затим спојене на погрешним местима.

То се дешава док енергија јонизујућег зрачења прекида хемијске везе које држе ДНК заједно, повећавајући вероватноћу одређених врста генетских мутација.

Сумирајући своја открића, аутори студије пишу да "наши резултати указују на прекиде дволанчана ДНК као ране канцерогене догађаје који накнадно омогућавају раст ПТЦ-а након изложености радијацији у животној средини."