ЧОВЕК - СРЦЕ! Отац му је рекао "УБИЈ СЕ", али оно што је он сачувао, заувек је променило ИСТОРИЈУ!
Исповести једног војника
Ентони Азеведо, болничар који је документовао нацистичке злочине и један од 350 америчких војника који је био у логору, умро је у 93. години. Последње речи су му биле: "Како живот прича причу".
Азеведо је постао први званични мексички Американац који је преживео холокауст. Његов дневник пружио је увид у смрти и злочине у логору.
Ентони је сахрањен уз војне почасти на Националном гробљу Риверсајд, а испратили су га четворо деце и двоје унучади.
- Ако могу да опишем свог оца једном речју, то би било срце - рекла је његова ћерка Ребека Азеведо Карлин.
Мењале су ток СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ, а о њима се јако мало зна - ево КО су жене у "Немањићима"!
ПРИЧА О ХРАБРОСТИ
Ентонијев живот је прича о храбрости, части и хероизму и заувек је уткана у америчку историју, пише CNN.
Азеведо је рођен 31. јула 1924. у Сан Бернардину, у Калифорнији. Његови родитељи су били илегални имигранти из Мексика, па су депортовани назад 1937.
Кад су Јапанци бомбардовали Перл Харбор 1941, 17-годишњи Азеведо је одлучио да брани Америку. Вратио се у САД и пријавио у војску. Примио је медицинску обуку и послали су га у Европу 1944, где је служио као болничар.
МОЗАК НА ПРОМАЈИ Јесте ли чули за ТРЕПАНАЦИЈУ - језиву праксу која се практикује и ДАНАС
ОДЛАЗАК У ЛОГОР
Нацисти су га заробили 6. јануара 1945, након Арденске битке. Следећег месеца је Азеведо, заједно са још 350 америчких војника одвојено од других ратних заробљеника. Речено им је да иду у прелепи камп са позориштем. Уместо тога су стрпани у вагоне за стоку и превезено до Берге, део озлоглашеног Бушенвалда у Немачкој у којем су умрли хиљаде Јевреја.
Азеведо је први који је одведен у логор Сталаг IX-B у Бад Орбу, Немачка, у којем су хиљаде савезника држани као ратни заробљеници. Он је био затвореник број 27016. Како је рекао, једног дана је немачки командант окупио америчке затворенике и затражио да сви који су Јевреји иступе. Неколико их је иступило. Око 90 јеврејских војника и 260 америчких који су оцењени као "непожељни" - а то су били они који су "изгледали као Јевреји" - је изабрано. Међу њима је био и Азеведо.
Амерички војници су радили 12 сати дневно последњих недеља рата, копајући тунеле за софистицирану фабрику ракета В-2. Нацисти су их изгладњивали и мучили гуменим цревима и бајонетима. Заробљеници су добијали недељно 100 грама хлеба направљеног од пиљевине, измрвљеног стакла и јечма. Супа се правила од мачака и пацова. Војници који би покушали да побегну су убијани. Ако их ухвате живе, погубили би их метком у чело.
РУКОПИС ВАС ОДАЈЕ: Сазнајте ко сте на основу вашег писања!
Неки су убијени дрвеним метком у главу. Нацисти су Азеведа натерали да попуни те рупе у главама својих сабораца са воском, како би прикрили убиства.
Азеведо је користио налив перо да забележи злочине у свој дневник и записао је смрт сваког америчког војника коју је видео. Дневник је држао скривен у панталонама. Мешао је снег или урин са тинтом како би налив перо дуже радило.
Америчке трупе су ослободиле Азеведа и друге преживеле заробљенике 23. априла 1945. Око половина војника послатих у Бергу је преживело.
ЗА ПАР ВЕКОВА ДОЛАЗИ НОВО ВРЕМЕ: Наши унуци ће бити БЕСМРТНИ
ДОКУМЕНТ О ЋУТЊИ
Пре него што се вратио кући, потписао је за владу нешто што га је прогањало деценијама - споразум да ће ћутати о свом искуству и да га неће пренети ни на који писани начин.
Америчка влада је током следећих шест деценија одбијала да призна да су њени војници држани у радном логору, а не у заробљеничком, али је Азеведо 2008. објавио своју причу и јавност је сазнала за злочине.
За неколико месеци се мајор-генерал Винсент Болс срео са шест преживелих из Берге у Орланду, одајући им почаст. Један војник је примио Бронзану звезду, једно од највиших одличја САД.
Азеведо је бојкотовао ову церемонију и рекао је да сматра да је требало одржати у Вашингтону.
Он је 2010. постао први мексички Американац који је забележен као преживели из холокауста, међу 225.000 имена. Азеведо је донирао свој дневник, књигу за молитве, крст и траку са обележјем Црвеног крста америчком Меморијалном музеју холокауста.
Кад је Азеведо иступио са својом причом, исто су урадили и други преживели из Берге.
ПОВРАТАК У АМЕРИКУ
Након рата Азеведо, тада 20-годишњак, се вратио кући и радио као хируршки техничар на URL одељењу у Пасадени. Кад је отишао у Дуранго, Мексико, да посети оца, овај му је рекао да је кукавица што је дозволио да га ухвате и стрпају у нацистички логор и да је требало да се убије. Сутрадан је напустио очеву кућу са кесом у коју је стрпао ствари. Нису разговарали годинама.
Враћајући се за Калифорнију у возу је упознао своју будућу жену Ампаро Мартинес. Добили су четворо деце - Тонија, Ребеку, Фернанда и Ернеста.
НАЈСТАРИЈЕ ТЕТОВАЖЕ НА СВЕТУ откривене на египатским мумијама - њихова симболика ће вас одушевити!
На крају је 2008. одлучио да објави своју причу како би била сачувана у ово доба интернета.
- Нека се зна. Људи морају да знају шта се догодило - истакао је Азеведо.
Влада је рекла да документ о ћутњи који је потписао не значи заташкивање, већ је то било ради заштите извора у Немачкој који су помогли ослобађању заробљеника.
Азеведо је на то рекао само једну реч: "Глупост".
