Да ли и ви можда имате ГЕН ЗА ЉУБАВНУ ПРЕВАРУ?
Ово се вероватно никада нисте питали!
Размислите, на пример, о малој преријској волухарици. То је врста глодара која је - за разлику од 97 одсто осталих животињских врста - истински моногамна. Једном кад се две преријске волухарице споје, заједно су до краја живота.
Ипак, то не важи за све волухарице. Њихов генетски близак рођак, планинска волухарица, преферира мењање партнера. Због велике разлике у навикама при парењу, ове две блиске врсте биле су одличан субјект за декодирање генетских корена сексуалне моногамије и неверства.
ТУ НОЋ КАД СИ СЕ УДАВАЛА... Иза ЛЕГЕНДАРНЕ песме крије се НАЈТУЖНИЈА прича (ВИДЕО)
ХОРМОНИ И ПОВЕЗИВАЊЕ
Низ студија показује да преријске волухарице имају више рецептора у мозгу за хормон вазопресин, који игра кључну улогу у повезивању парова и лоцирани су у делу мозга који је близу “центра за награђивање”. Зато кад се преријске волухарице паре њихови организми луче вазопресин који узрокује "награђивање" ових глодара таласом пријатних емоција које учвршћују њихову везу.
Сада се поставља питање: да ли неки од нас имају мозак хормонски наштелован као код преријске волухарице и зато су моногамни, а неки као код планинске волухарице и зато воле да "шврљају"?
Проширили су породицу, али кад су људи видели њихову принову - ЗГАДИЛО ИМ СЕ! (ФОТО)
ГЕН ЗА ПРЕВАРЕ
Права прича о корену неверства и моногамности је далеко комплекснија од тога да ли само имате “ген за превару”. Људско сексуално понашање је производ безброј утицаја и интеракција, од почетка веза са нашим партнерима до друштвених норми везаних за сексуалност и, на крају, генетске предиспозиције.
Најстарија бака открила тајну дубоке старости: Нисам имала мужа да ме нервира!
- То објашњава зашто се неки људи буде са другачијом мотивацијом у тим подручјима од осталих – каже Џастин Гарсија, еволутивни биолог и истраживач Института Кинси.
КОЛИКИ ПРОЦЕНАТ НЕВЕРСТАВА “ОТПАДА” НА ГЕНЕ
ПАЗИТЕ! Оваква имена никада не треба да дајете деци!
Утицај ових различитих мотивација је тешко анализирати, али студија аустралијског истраживача Брендана Цича из 2014. нуди неке трагове. Он је истражио сексуално понашање скоро 7.400 близанаца и обичних браће и сестара у Финској и открио да је 9,8 одсто мушкараца и 6,4 одсто жена имало више од једног сексуалног партнера у прошлој години. Оно што је, међутим, било фасцинантно је што су парови идентичних близанаца - са идентичним геномима - имали исти ниво неверства, док мушки близанци и обична браћа и сестре - нису!
То указује на то да су варијације у генима довољно моћне да утичу на сексуално понашање упркос факторима у околини. Цич је, штавише, израчунао да су наши гени одговорни за око 63 одсто неверстава код мушкараца и 40 одсто код жена.
Зими вас стално УДАРА СТРУЈА када нешто додирнете - откријте ЗАШТО!
ДОПАМИН И РИЗИЧНО ПОНАШАЊЕ
Биолог Џастин Гарсија са Института Кинси је спровео студију о утицају рецептора за допамин на сексуална неверства. Дуго се сматра да су људи са слабим рецепторима за допамин подложнији рискантним понашањима - дрогама, алкохолу и коцкању - јер тако добију исти налет допамина који просечна особа може да добије једући чоколадицу. Гарсија је тестирао 181 учесника, од којих су неки имали слабију варијанту рецептора за допамин. Открио је да су људи са тим рецепторима 50 одсто подложнији сексуалном неверству. Кад је анализирао све учеснике који су били неверни током студије, они са слабијим рецепторима су били далеко подложнији вишеструким преварама.