Да ли је грех славити 1. мај ове године? Свештеник разјашњава дилему многих православаца - велико упозорење

Ове године поједини православни верници суочавају се с посебном дилемом јер Дан рада, 1. мај, пада у току Васкршњег поста. Како се традиционално овај празник обележава припремом различитих специјалитета са роштиља и уживањем у природи, питање је да ли је прихватљиво прекинути пост или је то у супротности с верским начелима.

Васкршњи пост је период припреме за највећи хришћански празник – Васкрс, и представља време покоре, молитве и уздржавања од одређених намирница, укључујући месо, млечне производе и јаја.

Такође, пост има и другу страну која нема везе са храном

Духовни пост је пост очима, слухом, рукама и ногама. Прави пост, дакле, има две стране, и састоји се, како у уздржању од мрсне хране, тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих јеванђељских врлина.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вера у Васкрсење основ хришћанства.

Са друге стране, 1. мај је дан када се традиционално припремају различити рецепти на роштиљу, што често подразумева конзумирање меса. С обзиром на то да се ове године Празник рада пада у току последње седмице Васкршњег поста, уз то још и у среду која је поред петка посни дан без обзира на период године (осим у току трапавих седмица), ова ситуација представља изазов за поједине вернике који желе да поштују и верска начела и традицију обележавања Дана рада са породицом и пријатељима.

Док једни сматрају да је могуће прилагодити традиционалне рецепте на начин који је у складу са постом, други се питају да ли би прекидање поста за један дан заиста био грех или би се могло сматрати допуштеним изузетком.

Ову дилему за Еспресо је разјаснио јереј Марко Јефтић, свештеник Храма Успења Пресвете Богородице у Младеновцу.

Н-ема никаквог оправдања за неког ко је православни верник да из било ког разлога прекида пост. Посебно јер је 1. мај у последњој, Страдалној седмици, која је најстрожа по питању поста и која је најважнија по значају”, објашњава свештеник

Саговорник подсећа и да је пост сећање на страдање Христово.

Ако је Господ за нас могао да претрпи толика страдања, можемо и ми без пикника. И да не заборавимо јеванђељске речи у којима нам Христос поручује да не можемо служити двојици господара. Дакле, или ћемо бити деца Божија или ћемо бити поклоници Маркса и Енгелса. Обоје не може”, каже свештеник.

Страдална седмице Васкршњег поста почиње у понедељак, 29. априла и траје до суботе 4. маја. Зову је и страсна седмица, а име долази од црквенословенске речи „страст“ што значи страдање.

Црквеним типиком од најстаријих времена за ову недељу прописан је најстрожи пост, на води.

Једу се само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота потпуно су без хране. Уље и вино дозвољени су само на Велики четвртак, јер је тога дана установљена Света тајна причешћа.

Сваки дан у овој недељи има своју тему.

Понедељак, уторак и среда посвећени су сећању на последње беседе Исуса Христа.

На Велики четвртак, сећамо се Тајне вечере и Христовог прања ногу светим апостолима, којим нас Господ учи најдубљем смирењу. У црквама везују се звона, уместо којих се оглашавају клепала. Већ понегде почиње бојење јаја.

На Велики петак, дан страдања сина Божијег, Црква се сећа бројних догађаја – од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, до полагања његовог тела у гроб. Ко може, не једе ништа цео дан, други не једу и не пију до изношења плаштанице, односно до 3 сата поподне.

Сухоједење, односно само хлеб и вода прописани су и за Велику суботу, једину на води посну суботу у току године. Меша се и ускршњак, обредни колач украшен бојеним јајима.

У недељу прослављамо Васкрсење Христово.

У сваком случају, важно је да свако донесе одлуку која је у складу са сопственим верским убеђењима, али и са поштовањем према традицији и породичним вредностима.

Србија Данас/Еспресо - Ј. Недељковић/Пренео Т. М.