ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ? Успели да ОЖИВЕ СВИЊЕ сат времена након ЊИХОВЕ СМРТИ! Ево у ЗАШТО су то УРАДИЛИ
Хаос!
Коришћењем ове технике могао би да се повећа број доступних органа за трансплантацију, чиме би доктори добили више времена да спасу животе људима. Истраживањем се такође доводе у питање тврдње о томе шта се догађа у организиму у моментима између живота и смрти.
ШТА СЕ ДЕШАВА АКО СИПАТЕ ПОГРЕШНО ГОРИВО У АУТОМОБИЛ? Чим приметите морате ОДМАХ да РЕАГУЈЕТЕ
ЖЕНЕ, НИСТЕ НИ СВЕСНЕ ШТА ВАС СВЕ МУШКАРЦИ ЛАЖУ НА ПРВОМ САСТАНКУ: Обратите пажњу на ОВЕ СТВАРИ
ЛЕТО ЋЕ ИМ БИТИ ПАКЛЕНО, АЛИ НА ЈЕСЕН ПРОНАЛАЗЕ ЉУБАВ СВОГ ЖИВОТА: Овим хороскопским знаковима ће ускоро СВЕ ићи од руке
Открића су „заиста изузетна и невероватно значајна", сматрају стручњаци. Када срце стане, тело остаје без кисеоника и хранљивих материја које су му потребне да би опстало. Органи отичу, крвни судови пропадају, а ћелије, основне градивне јединице органа, почињу да одумиру.
Сматрало се да одумирање ћелија наступа брзо и да је то неповратан процес, али су научници са Универзитета Јејл успели да санирају штету код животиња које су биле мртве сат времена. „Можемо да вратимо функције челија у више виталних органа, које би требало да су одумрле.
„Те ћелије функционишу сатима после тренутка у којем више не би требало да су живе", каже професор Ненад Шестан. Човек који живи захваљујући срцу свиње - пионирска операција у свету
Тим истраживача спровео је слично испитивање на мозговима свиња 2019. Сада су га употребили ову технологију под називом ОрганЕкс на читавом телу.
Користили су:
Синтетичку крв за пренос кисеоника широм тела. Она се не згрушава и може да тече кроз пропале крвне судове кроз свињски организам.
Коктел од 13 састојака за спречавање апоптозе, хемијског процеса који се завршава одумирањем ћелија, и за смиривање имуног система. Направу која пумпа течност у телу у одређеном ритму, којим се опонаша срчани пулс.
За експеримент, чији су резултати објављени у магазину Природа (Натуре), коришћено је 100 свиња и издато је етичко одобрење пре почетка огледа. Научници су јаком анестезијом успавали животиње и зауставили су рад њихових срца.
Сат времена после смрти повезали су их на систем ОрганЕкс и давали су им коктел за опоравак у наредних шест сати. Животиње су биле под анестезијом током читавог експеримента.
После шест сати, научници су извадили свињске органе попут срца, јетре и бубрега и утврдили су да су они делимично оживели и да су им се неке функције вратиле. Електрична активност срца се повратила, а неке ћелије срчаног мишића поново су имале способност контракције.
Ипак, органи нису функционисали као пре смрти.
„Ствари нису биле онолико мртве како смо претпостављали раније - показали смо да заправо можемо да покренемо опоравак ћелија на нивоу молекула. „Можемо да убедимо ћелије да не умру", објаснио је Звонимир Врсеља, један од истраживача.
У једном тренутнку су главе и вратови свиња почели да се покрећу спонтано.
То би могао да буде знак да су повратиле неке моторичке функције, али је неопходно још додатног истраживања.Био је то „прилично запањујућ тренутак", каже доктор Давид Андријевић, стручњак за неурологију. Али, „ово не доказује било какву менталну активност свиња", додао је.
Као и у експерименту из 2019, и овога пута су пронађени докази да се мозак опоравља.
Међутим, нису забележени мождани таласи или електрична активност која би указала на појаву свести и присебности.
Биће потребно још прилично много истраживања да би се ова технологија применила на људе.
Основни циљ је да се органи за трансплантацију очувају дуже, како би их добили они пацијенти којима су потребни.„Мислим да ће ова технологија бити страшно важна за нашу способност да сачувамо функцију органа пошто их узмемо од давалаца", сматра доктор Стивен Латам, директор Јејловог интердисциплинарног центра за биоетику. За веће планове потребно је да више људи постане доступно за донирање органа после смрти или чак да прихвати ово као вид лечења.
Истраживање је „заиста изузетно и невероватно значајно", а могло би да нам помогне и да објаснимо искуства људи који су били на ивици смрти, каже доктор Сем Пернија, директор за истраживања интензивне неге и реанимације Универзитета Њујорк. Технологија био могла да омогући више времена за деловање доктора који лече људе чија су тела остала без кисеоника, попут пацијената који су се удавили или умрли од срчаног удара.