Да ли ће роботи заменити музичаре у будућности?! (ВИДЕО)

Група експерата креирала је механичку руку која може да изводи различите композиције на клавиру уз помоћ комплексних покрета. Иако још увек није усавршила комаде које су компоновали Шопен или Дебиси, прилично се добро сналази када су у питању божићне и новогодишње мелодије.

СВЕ ШТО СТЕ ЖЕЛЕЛИ ДА ЗНАТЕ О ОМИЉЕНОМ ПИЋУ: Историја пива у Србији

Наиме, експерти се већ деценијама баве конструисањем робота који су замишљени као добри пијанисти, а нова роботска рука представља велики корак напред јер је доказала способност за покрете који су до сада били резервисани само за људе. 

СТРАХ ОД РАДИЈАЦИЈЕ - ЈЕО ТАМОШЊЕ ПОВРЋЕ Пре 30 лета није побегао од ЧЕРНОБИЉСКЕ катастрофе! Има 90!

Уместо да се ослања на скуп мотора, као што је то био случај са претходним механизованим извођачима, нова музичка рука функционише тако што сваки прст није повезан на одговарајући мотор. Мотори контролишу само зглоб, док остатак шаке те покрете прати уз помоћ дизајна који је инспирисан анатомијом људске руке. 

Тако се нова рука одваја од традиционалних начина конструисања робота и представља још један корак ка машинама које ће бити више софистициране током кретања и обављања других радњи. Научници се воде идејом да се људска интелигенција не налази само у мозгу, већ и у читавом телу, те да се манифестује кроз различите комплексне радње које су могуће захваљујући интелигентном биолошком дизајну. 

КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ: Џони Деп избачен из наставка Пирата са Кариба! Ево зашто

Након конструисања, експерти су руку одштампали 3Д штампачем, комбиновањем тврде пластике и нешто мекшим гуменим деловима, тако да креира лигаменте и зглобове који имају различите степене еластичности. Шака је након тога монтирана на роботску руку која се обично користи за контролисање производа на индустријским тракама. 

Након тога се прешло на обуку за пијанисте и покрети су разложени у три групе: ударце једним прстом, брзо повлачење прста и превлачење преко дирки. У обуци су даље коришћене три различите композиције – Скарлатијева "Токата", "Алигатор краул“ америчког џез пијанисте Фата Валера и "Рапсодија у плавом" америчког композитора Џорџа Гершвина. Свака од ових композиција захтева другачији сет покрета, што је креаторима омогућило да уоче грешке, те да их исправе у рекордном року. 

МАНГУПИ СУ СТОКА: Један члан СРПСКОГ ЗАКОНА освојио ИНТЕРНЕТ! (ФОТО)

У поређењу са другим музичким роботима, нови механички пијаниста показао је већу способност за контролисање јачине звука и већу флексибилност када је у питању покретање прстију, те би ускоро требало да добије сензоре, моторе и друге компоненте које ће се понашати као тетиве, што би требало да омогући још шири спектар покрета. 

ШТА СЕ ДЕШАВА?! Овај тип трчи по ВОДИ! Не, погледајте мало боље! (ВИДЕО)

Као резултат тога очекује се робот који би композиције требало да изводи експресивније, уместо да се само фокусира на ригидну прецизност, што значи да би ноте и роботима могле да постану више од упутстава, те их на тај начин приближе људском схватању уметности.