ИМА СЕДАМ СВЕТИХ ТАЈНИ У ПРАВОСЛАВЉУ - али ТРИ можете примити само ЈЕДНОМ у животу - будите ПАЖЉИВИ!
Врло важно за православне хришћане.
У православљу има седам светих тајни и то су крштење, миропомазање и свештенство и не могу се поновити, брак, јелеосвећење, исповест и причешче - ове се тајне понављају. Приступ животу у Православној цркви у целини је светотајински.
"ЈЕДНО НАМ ЈЕ ТЕШКО ДА ПОШТУЈЕМО!" Муж и жена иду на исти факултет, а ово су СТРИКТНА ПРАВИЛА којих се придржавају: “Поред људи супротног пола НЕМА СЕДЕЊА”
ЗАДАТАК НАПРАВЉЕН ЗА ОСНОВЦЕ, већина одраслих реши ПОГРЕШНО! Да ли сте у мањини која зна одговор ИЗ ПРВЕ? (ВИДЕО)
ЗА ЊИХ ЋЕ ЗИМА ИМАТИ ПОСЕБНО ЗНАЧЕЊЕ: Три знака ће пронаћи своју СРОДНУ ДУШУ - њима се смеши НОВА веза!
По хришћанском веровању, света тајна је чин који преображава. Преображење је истински циљ Господа Бога у његовим спаситељским делима. У Христу, Бог не само да нас спасава, не само да нам опрашта грехе него, и преображава наше животе. Свете тајне су свештене радње којима Црква преображава наш живот, освећује га. Бог је створио материју као и дух, а стварни грех човека је што је раздвојио и подвојио материју и дух да би се подредио материји, постао њен роб. Свете тајне поновно спајају раздвојено.
Обично се каже да у Цркви има седам светих тајни, јер број седам означава савршенство. Међутим у Цркви има безброј светих тајни, у њој је све Света тајна.
Крштење
Први људски грех настао је још у Рају, када први људи погазише Божју заповест. Узрок првога греха била је гордост, а последица прогон првих људи из Раја. Од тада се тај први, прародитељски грех преноси са генерације на генерацију. Због тога се још назива и наследни грех.
Једини начин да се очистимо од овога греха јесте кроз Свету тајну крштења, јер у овој Светој тајни добијамо Благодат од Духа светога, која чисти душу од свих грехова и освећује је. Ово значи да се кроз ову Свету тајну чистимо и од личних грехова које смо начинили од рођења до дана крштења (ово важи само за одрасле особе јер новорођенчад и мала деца, изузев наследног, немају других грехова) и духовно поново рађамо за Бога, за живот вечни.
Миропомазање
Ова Света тајна врши се одмах после крштења, и њоме новокрштени добија потребну снагу. Свештеник помазује светим миром главне делове тела: чело, очи, ноздрве, уста, уши, прса, рамена, руке и ноге, изговарајући формулу: Печат дара Духа светог, коју кум потврђује Нека тако буде.
Свето миро је нарочито припремљена материја. Оно се припрема једном годишње. Варење светог мира је свечано, најсвечаније што може бити. Почиње на Велики понедељак и траје до Велике среде увече. На Велики четвртак, за време свете литургије, освећује га Његова Светост Патријарх. Потом се свето миро, преко епархијских архијереја и архијерејских намесника дели свештеницима.).
Оно што за телесно напредовање новорођенчета представља мајчино млеко, то за духовно напредовање новокрштеној души, као духовном новорођенчету, представља миропомазање. Разлози због којих се светим миром помазују одређени делови тела су следећи:
Чело се освећује - Да се освети разум и да размишља о Богу и Његовом закону. Груди - Да се освети срце и да љуби Бога. Очи - Да се освете и да виде добро у сваком створењу. Уши - Да се освете и да слушају речи Божје. Образи - Да се освете и изражавају радост због учињеног добра и стида због греха. Уста - Да се освете с циљем да могу славити Господа Бога и да увек говоре истину и добро. Руке - Да се освете да би увек чиниле добра и племенита дела пред Богом. Ноге - Да се освете и да би ишле правим хришћанским путем који води у Царство Божје.
Укратко - Да се освети цео човек, и душа и тело, да буде свет као што је Бог свет.
Свештенство
У овој Светој тајни епископ уводи у олтар кандидата, који је испунио све услове потребне за обављање свештеничке службе, ставља му руку на главу и чита молитву посвећења, да би на кандидата сишла Божанска благодат Светог духа.
После овога рукоположени има право, у зависности од добијеног чина, да врши свештенорадње, да учи верне и да управља Црквом. Ово право свештенству је дао сам Исус Христос, када је уочи Вазнесења рекао апостолима: “идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да све држе што сам вам заповедио” (Матеј 28; 19, 20).
У Православној цркви имамо следеће чинове рукоположења: ђакони, презвитери (свештеници) и епископи (владике).
Епископи се бирају искључиво из редова монаха и они имају право да врше све Свете тајне, презвитери све осим Свете тајне свештенства, док ђакони не могу самостално вршити ни једну Свету тајну, већ помажу (саслужују) епископима и презвитерима.
1 / 2 ФОТО: PRINTSCREEN/YOUTUBE/RTV МАГ
Ко је установио у Цркви јерархију?
Сам Господ Христос као први Првосвештеник (Јевр. В, 4-6). Он, као извор сваке власти и права у Његовој Цркви, дао је апостолима власт да уче, исцељују и опраштају грехе?
Шта онда представља целину јерархије?
Најпре Христос као вечни Првосвештеник и глава Цркве, онда од Њега апостоли, па од апостола епископи, и од епископа свештеници и ђакони..
Зашто је неопходно полагање руку у овој светој тајни?
То су најпре чинили апостоли (И Тим. ИВ, 14, 15,22). Полагање руку у овој светој тајни преноси се на лице које се рукополаже духовна сила и тако се постиже законита веза црквене власти и свештенослужења.
Зашто свештеника зовемо “Оцем”?
Зато што смо преко свештеника у светој тајни крштења препорођени у децу божју; преко њих у светој тајни причешћа добијамо небеску храну (Христово тело и крв); у светој тајни покајања преко њих добијамо опроштење од својих грехова, а у осталим светим тајнама нарочите дарове Светог Духа. Поред тога, свештеници са за нас непрестано моле, уче нас, саветују, опомињу нас и нама руководе. Према томе, они су заиста наши духовни оци. Свакако они морају бити достојни тог имена и те велике службе.
