ИНТИМНА ИСПОВЕСТ АЛЕКСАНДРА БЕРЧЕКА: Био је тешка СИРОТИЊА, а отац га је због ОВОГА пријавио ПОЛИЦИЈИ
Нису га хтели ни у војсци.
Прослављењи српски глумац Александар Берчек не говори често у јавности о свом приватном животу, те се о његовом одрастању, родитељима и каријери јако мало зна.
Једном приликом у емисији "ТВ лица као сав нормалан свет", популарни српски глумац испричао је детаље о свом животу.
НЕВЕРОВАТНА ПОНУДА: НАЈБОЉИ ГРЧКИ ХОТЕЛИ ПО ЕКСКЛУЗИВНИМ ЦЕНАМА
ХАВАРИЈА НА ТЕЛЕВИЗИЈИ! Гром ударио током програма УЖИВО: Реакција водитељке НЕПРОЦЕЊИВА (ВИДЕО)
Сваког дана га држите у рукама, а нисте приметили ДЕТАЉ који може да вам олакша ЖИВОТ
- Мене су кад сам био мали родитељи само требали да нахране и обуку. После сам схватио да све морам сам. У Београд сам дошао 1969. године и одмах сам се осамосталио. То је било неко сретно време, па су биле стипендије. Ја сам имао три - испричао је том приликом Берчек.
У истој емисији наш познати глумац причао је и како је као студент имао више пара него његов отац у пензији:
- Ја сам после друге године, додуше радио сам и један филм, купио половног фићу. Дотерам га кући а мој отац кога су звали Лала милицајац каже:
- Чиме си ово дошао?
- Аутом.
- Чији је ово ауто?
- Мој.
- А не може то тако.
И седе на бицикл и оде у милицију да ме пријави. Дођу два полицајца које знам, наши пријатељи. Али све је било службено:
- Друже саобраћајну покажи...
Кажу мом оцу:
- Лало, његов је лепо пише овде.
- Ето, а ја ни бицикл нисам успео да купим, а он студент, не знам ни шта студира.
Како Берчек прича, иако је као студент почео лепо да зарађује, како дете је био јако сиромашан, па због неухрањености није могао да упише школу коју је желео.
ШОК СЦЕНА УСРЕД ШПИЦА: ГОЛА ДЕВОЈКА се нагла на прозор трамваја! Путници занемели од шока (ФОТО)
БИЛА ЈЕ НАЈВЕЋА ЗВЕЗДА "СРЕЋНИХ ЉУДИ": Данас живи у АЛБАНИЈИ, а нећете веровати ЧИМЕ се бави
ЖАО ВАМ ЈЕ ДА БАЦИТЕ?! Радите ПОГРЕШНО! Ево шта треба учинити са СТАРОМ БРОЈАНИЦОМ која је пукла или остарила
- Пошто смо били тешка сиротиња, а сиротиња иде у војне школе, ја се пријавим тамо. Два пута сам се пријављивао и два пута ме одбију због неухрањености. Додуше, тамо су, на тим прегледима били педагози и психолози можда су проценили колико бих био послушан, па ме нису примили. Елем, такмичио сам се у рецитовању у Жабљу. Говорио сам Јесењина и ту ме је публика изнела на рукама. После сам био у Плани и ту узмем треће место - прича Берчек.
О данашњем стању међу глумцима, и свом односу према публици овако је рекао:
- Кад се договоре мало редитељи, мало новинари, мало критичари могу да направе звезду од кога хоће. Можда сте приметили, али ја се никад не клањам публици. Нисам се клањао ни као студент. Добро има колега које воле да тако продуже аплауз, па се клањају до земље црнице. Али ако сам ја тај неки посао радио и урадио га добро, а ви дошли да ме гледате и аплаудирате ми, што бих се ја клањао, ако сам већ добро посао урадио. Кад сам све урадио, ви ме терате да вам се још на крају и клањам. Мислим да то није у реду.... - испричао је Берчек.
