СРБИ, ЕВО КАКО СЕ ПРАВИЛНО ПАЛИ СВЕЋА - многи нису ни свесни да праве ову кардиналну грешку
Спољна светлост улази у цркву само као одраз нематеријалне светлости и то у веома ограниченој количини.
Светлост у цркви представља божанску светлост, Христову светлост, и светлост будућег живота у Царству Божијем.
Ово одређује и начин осветљења у цркви.
Уље и восак симболизују чистоту и искреност верника, док је уље (јелеја) посебно значајно јер је у Старом Завету коришћено као чиста жртва Богу.
Кандило испред иконе симболизује древни огњени стуб који је водио Израиљце ноћу. Свеће око кандила подсећају на трнов грм (купину) који је горео, али није сагорео, у којем се Бог јавио Мојсију.
Купина је праобраз Мајке Божије. Свеће у круговима симболизују кола која су узнела пророка Илију.
Паљење свећа у цркви је посебно дело повезано с појањима и свештенодејствима.
Током свакодневних богослужења, осветљење је минимално, често се користи само једна свећа или кандило, што симболизује покајање и скрушеност због грехова.
Свеће се пале у храмовима у знак сећања на светитеље и у молитвама за њихово посредовање пред Богом. Такође, верници пале свеће за своје живе и покојне ближње, тражећи здравље и спасење.
Свеће се пале и код куће током крсне славе, празника, молитвених правила, и на гробовима покојника.
Пре паљења свеће, верници треба да се помоле Богу, прекрсте и пољубе свећу. Величина свеће није битна, али је важно да буду од природног материјала, као што је чист пчелињи восак или маслиново уље за кандила.
Црква учи да нема разлике где се пале свеће за живе и мртве, јер су сви једно у Христу. Ипак, уобичајено је да се свеће за здравље пале на горњим чирацима, а за покој душа на доњим.
Препоручује се паљење свећа од чистог воска, јер је боље упалити једну воштаницу него више парафинских свећа.
Србија Данас/alo.rs/Пренела С.С.