УМИРАЛА 27 МИНУТА, А ОНДА СЕ ВРАТИЛА МЕЂУ ЖИВЕ: Када се пробудила из клиничке СМРТИ, написала је ЈЕДНУ РЕЧ
"Било је тако стварно, боје су биле тако јарке!"
Није тако ретко да се појави неко "ко је устао из мртвих", односно, ко је био клинички мртав неко време и онда су га оживели, а такав је случај Тине Хајнс.
Доживела је срчани застој у фебруару 2018. године и упркос свим напорима супруга Брајана да је оживи, умрла је. На путу до болнице, Тину су шест пута оживљавали лекари, а умирала је укупно 27 минута.
ЈЕЗИВО И НЕВЕРОВАТНО! Да ли бисте пробали ЗМИЈСКО ВИНО? Верује се да доноси СНАГУ, најпопуларније је у ОВОЈ земљи
Ови хороскопски знакови се НАЈВИШЕ РАЗБОЉЕВАЈУ: Издају их дисајни органи и срце, а НЕ ЗАОБИЛАЗЕ их ни стрес и депресија
Међутим, након што је интубирана у болници, на крају се неким чудом пробудила. Након буђења одмах је тражила оловку и папир да запише поруку за своју породицу.
Једва читљивим рукописом Тина је написала "истина је". Кад су је питали шта је истина, само је показала главом према горе.
- Било је тако стварно, боје су биле тако јарке - рекла је Тина за "AZfamily.com".
Рекла је да је видела лик за који је веровала да је Исус, али оваква искуства нису тако ретка.
Према студијама, док се већина људи не сећа раздобља у којем су технички били мртви, око 10 до 20 посто има неку врсту визуелних или чулних епизода током тог времена. И иако се могу чинити мистичним, научници су све ближе откривању истине о томе шта се догађа током ових искустава на корак до смрти.
Истраживачи са Универзитета Мичиген спровели су студију на неким пацовима 2013. године. Према извештајима, талас активности у мозгу непосредно пре смрти већи је него током најбуднијег, свесног стања.
- Многи људи су мислили да је мозак након клиничке смрти неактиван или хипоактиван, с мање активности него у будном стању, а ми желимо да докажемо да то дефинитивно није случај - рекао је вођа истраживања, др. Јимо Борјигин.
- Ако ништа друго, пуно је активније током процеса умирања него чак и у будном стању - закључио је.
Девет пацова је праћено док су умирали, а у раздобљу од 30 секунди након што је животињино срце престало да куца, измерен је нагли пораст високофреквентних можданих таласа. Да ли је Тинино искуство могло да буде само резултат таласања високофреквентних можданих таласа? Можда јесте, а можда и није. Питање је хоћемо ли икада сазнати.
