Сви на свету знају за Гинисову књигу рекорда, али да ли знате КО је био Гинис? ИЗНЕНАДИЋЕТЕ СЕ, порекло ове књиге потиче из ПИВАРЕ

Гинисова књига рекорда једна је од најпопуларнијих и најпродаванијих књига свих времена, како у континуитету обара све рекорде на светским листама бестселера. Не постоји човек који није прочитао бар један текст о неком бизарном, чудном и откаченом рекорду. Књига у том смислу представља главну забаву најразличитијим узрастима широм света, а управо због занимљивих људских прича и несвакидашњих подвига од којих она врви, никада неће изаћи из моде. 

Међутим, оно што мало ко зна јесте да је први пут ову књигу објавило пиварско предузеће "Гинис" давне 1955. године, а данас, Гинисова књига рекорда сваке године објављује се на преко 23 језика у више од стотину земаља.

Ко је био Артур Гинис по ком је названа ова књига?

Артур Гинис био је оснивач најпознатије ирске пиваре. Он је човек који је заслужан за настанак истоименог „Гинис“ (Guinness) пива, а након што је Гинисов кум, Артур Прајс, завештао Гинису тестаментом 100 фунти 1755. године, исте године Гинис је искористио тај новац да купи своју прву пивару у Ликслипу, који је удаљен само 17 километара од Даблина.

Четири године касније, Гинис се преселио у главни град Ирске и закупио Сент Џејмс Гејт пивницу, за годишњу ренту од 45 фунти, на чак 9.000 година. Те 1759. године произведен је први „Гинис“, а данас се широм света попије око 10 милиона чаша овог пива дневно.

Артур се оженио 1761. године Оливијом Витмор у Даблину. Имали су чак 21 дете, али је само 10 доживело пунолетство. Три његова сина су такође била пивари, а његови потомци укључују чувене свештенике, политичаре и ауторе, те је породица Гинис и данас јако утицајна и позната.

Оно што је занимљиво је да једна од првих и најупечатљивијих модерних медијских кампања овог бренда, из 1929. године, укључује слоган „Гинис је добар за тебе“, који је био упућен трудницама. Наиме, лекари су тада препоручивали мајкама пола литре „Гиниса“ након порођаја, јер пиво садржи гвожђе које убрзава опоравак.

Складиште пиваре „Гинис“ у Даблину, које се простире на седам спратова, данас је најпосећенија туристичка атракција у Ирској. 

Међутим, оно што је посебно занимљиво када је у питању Гинисова књига рекрода јесте чињеница да њу није измислио сам Артур Гинис, иако је добила име по њему, већ су књигу покренули браћа близанци Мекветери који су у то време радили у пиварском предузећу "Гинис", а сада вам откривамо и како. 

Зашто се књига рекорда зове „Гинисова“ кад су је основали Меквертери?

Давне 1925. године рођени су британски близанци Норис и Рос Меквертер, који су прави основачи Гинисов књиге рекорда. 

Био је четврти мај 1951. године. Сер Хју Бивер је тада био директор пиваре „Гинис“ ("Guinness") и ишао је у лов кад год је ишао кући, у родну Ирску. И тако је једном приликом у кафани у којој је седео са друштвом започео расправу око тога која је најбржа ловна птица у Европи, фазан или тетреб.

Исте је вечери, у замку Каслбриџ, где је одсео, жустро претраживао велику библиотеку свог домаћина и у једном тренутку дошао до закључка да је немогуће да се установи да ли је фазан или тетреб најбржа лован птица у Европи. Када је схватио да таквих расправа има на хиљаде сваке вечери у пабовима Ирске, Шкотске и Енглеске, а да истовремено не постоји ниједна литература на читавом свету која би могла да помогне да се такве врсте расправа и спорова реше, одлучио је да направи књигу која ће се бавити управо тиме, верујући да ће бити јако популарна - што је био и у праву.

Тако је 1955. године прву Гинисову књигу рекорда објавила пиварска фирма „Гинис“, а убрзо је у Лондону отворен биро који је започео рад на првом издању, од 198 страна, чији су први примерак штампари повезали четири године касније, 27. августа исте године. Пре Божића 1955. године, „Гинисова књига рекорда“ нашла се на првом месту листе бестселера, да би на њему све досад остала, осим 1957. и 1959. године када нису штампана нова издања. 

„Гинисова књига рекорда данас је највише фокусирана на такмичења, мада садржи и чињенице „за неверицу“, као на пример, колико је износила тежина најтежег тумора на свету или која је најкраћа река на свету и друге сличне бизарне и уврнуте чињенице.

Срби у Гинисовој књизи рекорда

- Весна Вуловић, стјуардеса ЈАТ-а заузела је 4. место на списку особа које су преживеле пад са висине од 10.160 метара. Весна је преживела тако што је, након експлозије бомбе коју је поставио терориста 1972. године, остала везана за седиште у задњем делу авиона. Реп авиона остао је спојен за тоалете и пао је на снежне намете на планини изнад Чешке.

- Далибор Јаблановић из Стубице обарао је Гинисове рекорде 26 пута у 11 категорија, а неке од њих су највише избалансираних кашика на лицу, најбржа организација шаховског сета у тиму, највише залепљених “стицк ноте” папирића на лице, а такође, ушао је у Гиниса и као Србин са највише оборених рекорда.

- Славиша Пајкић, “Биба Струја” ушао је два пута у Гиниса: 1981. када је додрнуо неколико хиљада волти и 2003. када је загрејао воду на 97 степени за минут и 37 секунди.

- Никола Кулезовић, фризер из Шапца, надоградио је плетеницу од 820 метара и тако постао поносни носилац рекорда за најдуже надограђену косу у облику плетенице. Било му је потребно 10 сати, а модел је била Ивана Кнежевић. 

- Миодраг Гидра Стојановић у Гиниса је ушао урадивши 29.449 трбушњака за 24 сата. 

- Золтан Гали оборио је Гинисов рекорд направивши 10.374 сарме и тако је победио претходног рекордера из Футога који је “смотао” 6.556 сарми. 

- Милутин Милутиновић, познат и као “Ужички Супермен”, из Ужица до Лондона дошао је пешке, како би трчао са теретом од 45 килограма 100 метара и ушаи у Гинисову књигу рекорда. До Лондона му је требало 62 дана, а на том путу изгубио је 12 килограма. 

- Војислав Мијић је први Гинисов рекорд поставио 1992. године, када је препливао 139 километара за 36,5 часова. Затим је наредне године препливао руту од Вуковара до Београда, том приликом прешао 165 километара за 23 часа и 56 минута.

- Ервин Катона, “Стронг мен” држи светски рекорд у дисциплини потисак 155 кг са 18 понављања, а у Гиниса је ушао подигнувши два аутомобила од 1000 кг под нагибом од 15 степени и у најбржем превртању гуме на 20 метара. 

- Десимир Деско Стојковић поставио је Гинисов рекорд тако што је мету нунчакама погодио 234 пута за минут. 

- Милован Мијатовић је 2003. ушао у Гиниса, тако што је одгојио најтежег бика на свету - Фердинанда. Обај бик имао је 2100 килограма и оборио је рекорд стар 100 година који је поставио један мексички бик.

Србија Данас/Данас/Пренела: Н.Ж.