"Изнајмила сам КУЋУ НА МОРУ да живим ту са породицом, мислила сам да ћемо уживати, али УСЛЕДИО је ПАКАО!"
Није онако како многи замишљају!
"Маштала сам о белој кућици скривеној у сенци старог дрвећа, на ивици пусте плаже. Стазица од старих дасака води директно преко пешчане плаже до мора. Таласи праве ону њихову карактеристичну буку, док на небу галебови праве кругове. Поред куће су две старе солице и дрвени сто. Супруг и ја пијемо кафу и уживамо. Море је топло и можете се купати кад пожелите," почела је исповест за Bright сиде једна жена.
"Првих 30 година свог живота сам провела поред Балтичког мора. Издалека је море било импресивно, али када приђеш схватиш да је стварно прљаво и веома хладно.
Желела сам да живим поред мора где можеш да се купаш кад пожелиш. Када сам добила прилику, преселила сам се у топлије крајеве. Одабрала сам мали град и надала се животу у рају, у кући из снова.
Непотребне СТВАРИ доносе ЛОШУ ЕНЕРГИЈУ И ДОМ - Због овога НОВАЦ излази из куће и увек сте у ФИНАНСИЈСКОЈ КРИЗИ
Цена нашег сна:
Пошто нисмо могли да купимо кућу, одлучили смо да је изнајмимо. Цене су биле сумануто високе. Чекали смо да прође сезона па смо тражили нешто повољно. На крају смо успели да нађемо дом са малим попустом с обзиром да смо планирали да останемо дуже. Кућа је била удаљена 100 метара од плаже и имала је веранду какву можеш да пожелиш. Међутим, због високе цене закупа, морали смо да штедимо на свим осталим трошковима.
Рад у рају
Иако нам је посао био такав да смо могли да радимо од куће, у овом рају је било веома тешко да се концентришеш. Рачунари су били пуни песка и прашине, а мозак једноставно није могао да ради гледајући у море. Тада сам схватила да гледање у море опушта, али не инспирише за рад.
Купање и уживање
Када смо дошли у овај рај имала сам идеју да ћу, свако јутро, пре кафе и доручка, да пливам у мору. Међутим, лењост је била јача. Размишљала сам: "Зашто да сада устајем и идем да се купам, кад могу после посла или после ручка?" Али дошла сам до тога да сам само једном недељно пливала. Када су ме пријатељи питали колико често се купам у мору, нису могли да верују када сам им рекла да је то само једном недељно.
Изглед
Коса ми је изгледала ужасно. Боја је бледила од воде и сунца, па сам морала да се фарбам сваких 15 дана. Исто тако, одећа нам је била бледа и пуна соли. Купаћи костим је личио на крпу након само месец дана проведених овде. Со и сунце су узимали свој данак.
Одустала сам од ношења наочара за вид, јер сам их свако два минута морала брисати од капљица воде. Прешла сам на сочива, али ми је морска вода толико надражила очи да сам изгледала као да плачем - стално!
Влага и буђ
Кад смо дошли, кућа је била свеже окречена. Међутим, након пар месеци буђ се ширила великом брзином. Хлор није помагао па смо морали да користимо јача средства да се решимо ове напасти. Све је прекрила буђ: од пастичних играчака, одеће до рачунара који су рђали.
Тек тада су нам рекли да морамо рачунаре да држимо у посебној соби са укљученом климом која исушује ваздух.
Туристи
Никад ништа нисам имала против туриста, али овде је било стварно много људи стално. Било је периода од пар недеља када је плажа била празна, али углавном је била испуњена до последњег места.
У граду је све било подређено туртистима: у продавницама лоша храна за велике паре (без доброг поврћа и воћа), ресторани су имали папрене цене, а културних дешавања скоро да и није било.
Пластика у мору
После олује, море би на плажу избацило све и свашта. То су биле тоне пластичних флаша, чаша и другог отпада. Море је било прљаво. Било је сасвим немогуће пливати поред те пластике, па смо дане проводили скупљајући смеће које би море избацило.
Лекари и учитељи
Живот на мору прија здрављу, али и на мору се деси да се разболиш. Међутим, ако живиш у градићу на мору, имаш избор од два лекара који обично лече туристе. О школи и вртићу да и не говорим. Тога уопште није ни било, па смо били приморани да децу возимо до већег града.
И најчудније од свега - уморили смо се од вечног лета. Недостајала су нам остала годишња доба. Нисмо могли да трпимо вечито лето па смо се преселили у једно месте које је било удаљено од планина 200 километара, а од мора 400 километара. Када смо видели снег, били смо одушевљени ... читавих 20 минута!
Живот на мору нас је научио да стварно пазимо шта желимо, јер жеље могу да нам се остваре."
