МАЧКА ЗАРАЖЕНА ДЕЛТА СОЈЕМ: Брис из носа НИЈЕ ПОКАЗАО НИШТА, а када су погледали узорак ФЕКАЛИЈА...
Прва студија која је званично идентификовала делта варијанту међу домаћим мачкама била је у САД.
Корона вирус није избирљив у погледу свог домаћина. Откако је вирус први пут почео да се шири међу људима, напао је и кућне љубимце, стоку, па чак и дивље животиње. Чини се да су мачке посебно подложне зарази ковидом 19, иако често не показују симптоме и мало је вероватно да могу да нам пренесу вирус.
Ипак, ако САРС-ЦоВ-2 тихо кружи међу нашим кућним љубимцима, увек постоји шанса да мутира у нешто још опасније, ширећи се од домаћинства до домаћинства преко заједнице мачака и паса који слободно лутају. Зато неки научници покушавају да прате варијанте COVID-a међу нашим кућним љубимцима. И, бар за сада, изгледа да нема разлога за бригу, јавља sciencealert.com.
Да ли знате шта се крије иза броја "57" на Хајнцовом кечапу? Значење нема никакве везе са ВАРИЈАНТАМА
ЗАВИСНИЦИ ЖИВЕЛИ НА УЛИЦИ, КРАЛИ ПО ПРОДАВНИЦАМА, а онда се једног дана, БАШ НА БОЖИЋ, све окренуло
Нова студија говори о случају кућне мачке у југоисточној Пенсилванији, којој је у септембру 2021. дијагностикован САРС-ЦоВ-2. Накнадним тестирањем генома утврђено је да има делта сој, исту варијанту корона вируса која је међу људима циркулисала у том тренутку.
Ово потврђује да се новије варијанте ковида и даље, нажалост, преносе на наше љубимце.
Са друге стране, резултати говоре да вирус не мутира много код мачјих пратилаца. Од свих 4.200 људских узорака корона вируса који су секвенционирани, мање од 5 процената је садржало 10 појединачних варијанти пронађених у узорку домаће мачке. Штавише, седам од ових 10 мутација је било благо, што значи да нису изазвале значајне промене.
- Дакле, наш закључак је био да мачка није заражена вирусом који је другачији, објаснила је ветеринар Елизабет Ленон са Универзитета у Пенсилванији.
Прва студија која је званично идентификовала делта варијанту међу домаћим мачкама била је у САД. У време истраживања, аутори су сазнали за још једну мачку из Вирџиније која је добила делта варијанту око месец дана раније. Оба генома изведена из мачака показала су неколико појединачних варијанти нуклеотида у поређењу са узорцима добијеним од људи, што је добар знак, иако из мале величине узорка.
- Неке од ових мутација могу бити обогаћене узорцима мачака, међутим, потребан је већи скуп података да би се извео овај закључак - пишу аутори.
Занимљиво је да код домаће мачке из Пенсилваније брис носа није идентификовао САРС-ЦоВ-2, док тест фекалија јесте. Ово може представљати различите физичке резервоаре вируса међу различитим врстама, или може бити да је мачка тестирана након што је инфекција напредовала од носа до задњице.
Неки људи који се заразе ковидом 19, на пример, настављају да показују позитивне узорке из измета, у просеку више од 11 дана након што им резултати респираторног тракта падну испод нивоа који се могу детектовати.
- Ово је нагласило важност узорковања на више места на телу - каже Ленон:
- Не бисмо ово открили да смо урадили само брис носа.
У време када је мачка доведена на медицинску негу, неколико дана је патила од анорексије, летаргије, повраћања и меке столице. Њен власник је само 11 дана раније заражен САРС-ЦоВ-2, али се од тада изоловао од свог љубимца из страха да ће се и он разболети.
У време када је откривено да мачка има ковид било је прекасно да се узме брис од власника кућног љубимца да би се упоредиле две вирусне инфекције, што значи да се не зна како се мачка заразила.
- Главни закључак је да како се појављују различите варијанте САРС-ЦоВ-2, оне задржавају способност да заразе широк спектар врста - каже Ленон.
