Тајне седмоврате Жиче: Да ли је заиста у светињи крунисано 7 владара и шта се догодило са црвеном фасадом?
Драгуљ који одолева времену.
Задужбина првог српског краља, брата Растка Немањића, потоњег Светог Саве, својеврстан је симбол српске духовности.
Манастир Жича, у коме се данас чувају мошти ктитора, зидан је у периоду између 1206. и 1217. године, у близини тадашњег Карановца, данашњег Краљева.
СВЕТА ПЕТКА ОБНАЖЕНИХ ГРУДИ: У овој српској светињи крије се јединствена фреска на читавом свету
Проглашена је најлепша нова српска реч, а веровали или не, означава озбиљан ментални поремећај
Волео је своје Ужице, а Ужичани му учинили неопростиво: У центру града избрисано последње сећање на знаменитог Србина
Седиште архиепископије
Главна манастирска црква посвећена је Христовом Васнесењу, а ктитор манастира био је српски краљ Стефан Првовенчани, син Стефана Немање.
Занимљив је податак о локацији на којој је овај српски средњовековни манастир подигнут. Готово исто удаљен од Рима и Константинопоља, Жича је грађена највероватније са циљем да баш у њој буде седиште Архиепископије.
Претпоставља се и да назив овог манастира има везе са житом, којим је долина река Рашке и Ибра, те цео тај крај, богат.
Најчешће се помиње да је градња манастира Жича започета 1206. године, чему сведоче биографи Светог Саве, Доментијан и Теодосије. Недуго по стицају аутокефалности Српске православне цркве, управо у Жичи се налази и седиште Архиепископије. Значајну улогу у градњи ове светиње имао је и монах Сава Немањић.
Управо он је осморицу епископа хиротонисао баш у овом манастиру 1220. године.
Само годину дана касније, у Жичи је крунисан и спрски краљ Стефан, први крунисани краљ Србије, који би прозван зато Првовенчани.
Жича чека своје црвено рухо
Иако не постоје докази, присутно је уверење да је фасада овог манастира, позната по карактеристичној црвеној боји, настала по узору на неке од светогорских манастира, које је монах Сава имао прилике да види. Најпре се то односило на манастире Велика Лавра и Ватопед на Светој Гори.
Као други могући разлог помиње се симболика црвене боје, будући да осим везе са царском династијом, та боја је у вези и са крвљу мученика страдалих за веру.
Подсећамо да су радови у манастирском комплексу почели 2018. године, а 2019. године, уочи обележавања 800 година аутокефалности, око Цркве Светог Спаса чак су биле постављене скеле. Од санације фасаде се одустало, јер су откривена оштећења. Испитивање је показало да је чак осамдесет одсто фасаде одвојено од основне структуре зида и да мора у целини да се уклони. Земљотрес из 2010. године, такође, оставио је последице на зидове цркве.
Обнова зидова је још увек у току, а због комплексности посла Жича још увек чека повратак своје препознатљиве боје.
Седам врата Жиче
Мада се у народу помиње овај манастир у коме су крунисани српски краљеви као "седмоврати", чињеница је да у Жичи није крунисано седам, већ пет владара. Након што би краљ прошао кроз та једна врата, она би била зазидана. Легенда каже да је крунисани краљ улазио на једна врата, а да је излазио на друга.
Изузев Стефана Првовенчаног, у Жичи су крунисани и краљеви Радослав и Владислав, као и краљ Александар Карађорђевић, те краљ Петар Први Карађорђевић, који је миропомазан у овој светињи 2. септембра 1904. године.
Фреске манастира Жиче
Жичко сликарство је изведено у три таласа - 1220/21. године, затим између 1229. и 1234. године, и у првим годинама 14. века. Прва два таласа чине старији слој, и за њега је био задужен управо Свети Сава, довођењем сликара из Цариграда, који су отпочели радове на живописању манастирске цркве. Овај слој припада Златном добу српског сликарства.
За најмлађи слој, као и обнову и украшавање Жиче, били су заслужни подједнако и краљ Милутин и архиепископ Сава ИИИ, што је забележено тиме што су њихове фигуре укључене у слику Божићне стихире, што представља поетску интерпретацију оваплоћења Слова и његовог даривања. Присуством и архиепископа Саве III и краља Милутина са дворском пратњом на свечаном божићном богослужењу, постигнута је лепа химнографска тема.Овај слој припада и рађен под утицајем Ренесансе Палеолога за које се може рећи да су репрезентативни примери сликарства свог доба
Најстарији историјски извор о манастиру Жича су две повеље краља Стефана и његовог сина Радослава из друге и треће деценије 13. века, преписане у 14. веку на зидовне пролазе, испод кула на улазу у цркву.
Данас је манастир Жича незаобилазна тачка приликом посете верника и посетилаца из свих делова света.
Србија Данас/В.Ј.
