МНОГО ЈЕ СУЈЕВЕРЈА ПОВОДОМ БОЖИЋА: Верници сматрају да је ОВО једини обичај који треба испоштовати

Кад год су народни обичаји везани за било који верски празник у питању, прича се потегне и око тога шта је паганско, а шта исконско

Православни верници 7. јануара славе Божић, дан када се родио Исус Христ. Неки од најлепших обичаја у нашем народу везани су за овај и дане после њега – од паљења бадњака, постављања сламе у кући, по којој би требало да “пијучу” деца, док траже поклончиће – понеки слаткиш, суво воће, бомбону или неку парицу, преко доласка положајника у кућу, ломљења чеснице…

Али, пре свега, важно је да се сви током овог најрадоснијег хришћанског празника рођења Христовог, па до Богојављења (19. јануара) поздрављамо речима “Мир Божји, Христос се роди!”, а отпоздрављамо са: “Ваистину се роди”.

НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Нису се много променили народни обичаји за Божић. И некад и сад поздрав је исти, божићна печеница и чесница важне, а положајник веома поштован. Прилагођавани су, наравно, у зависности од средине у којој се прославља, и према могућностима у урбаним срединама, у којима, на пример, не може бадњак да се пали у шпорету “смедеревцу”, уз речи: “Колико варница – толико парица”, или да се стави слама испод стола на коме је свечана божићна трпеза, јер једноставно у граду сламу немамо где да набавимо. Али су суштина и симболика обележавања празника исте – скромно слављење честитости и доброте.

Кад год су народни обичаји везани за било који верски празник у питању, прича се потегне и око тога шта је паганско, а шта исконско. Међутим, Горан Раденковић, професор Богословије “Светог Саве” у Београду, са којим за Премиум Србија разговарамо о Бадњем дану, Божићу, свечаној трпези, обичајима и суштини овог празника, каже да “паганско није нужно и ружно”:

– Иза свих паганских обичаја стоји један социјални рацио, само га треба откривати. Поред Старог завета, на факултету предајем и историју религије, па онда у паганским обичајима препознајем нешто што је много важно. То паганско је крштено, јер стари обичаји живе и даље. У неким обичајима у Француској, Србији и било где у свету, видимо нешто што је живело 3.000 година, можда још и дуже, у Неолиту, ко зна. Тако да паганско не мора да значи нешто што је и нужно ружно. Напротив – објашњава професор Раденковић.

БОЖИЋ БАТА – КАД БОЖИЋ ЛУПА НА ВРАТА

Деци су се, пре Другог светског рата, искључиво на Божић давали поклони које им доноси Божић Бата – православни пандан Деда Мразу, односно Светом Николи. Назив је добио по рећи “бат” (лупање, ударање), па би се у дословном значењу Божић Бата могао тумачити као да Божић лупа, удара, долази на врата. Међу италијанским хришћанима обичај је некада био да поклоне доноси Бобо Натале, а међу француским Ла Бефан, све док једна велика компанија није измислила Деда Мраза и лансирала га на тржиште 20.века.

ПРАВОСЛАВНИ ОБИЧАЈИ ЗА БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ

Славимо их дан за даном, а обичаји и схватања везана за њих су веома испреплитана, па су тако Бадњи дан и Божић нераскидиво повезани.

На Бадњи дан, а у неким крајевима и претходног дана, домаћин у рано јутро одлази у шуму и доноси грану младог церовог или храстовог дрвета. Бадњак – по коме је овај дан и добио име, се у кућу уноси на Бадње вече. Једним делом Бадњака се некада ложила ватра, па кад прегори носио се у штале и торове, док се други део чувао за положајника, који би га палио сутрадан, на Божић. Овај обичај се и данас понегде поштује, а у градским срединама бадње дрвце или гранчица се купује на пијаци, и у кућу уноси чак и дан-два раније. Многи га ките сувим воћем и бомбонама, а испод њега стављају поклоне за најдраже.

По православном обичају, на Бадњи дан се враћају сви дугови и све позајмљене ствари.

Сутрадан ујутру, на Божић, одлази се у цркву на причест после поста који је трајао 40 дана, а чији је циљ духовно и физичко прочишћење. Иако су верници на Бадње вече у поноћ присуствовали паљењу бадњака у најближем храму или цркви, обичај је и да свака породица исто уради у својој кући. Бадњак у кући, дакле, треба да пали такозвани положајник – мушка особа која није из круга породице, а која је прва ујутру прешла кућни праг. Обичај је да положајник док гори бадњак говори: “Колико варница – толико парица”, чиме породици куће у коју је дошао жели благостање и срећу целе следеће године.

Паљењу бадњака црква је дала обредни смисао – грејање око бадњака симболизује загревање љубављу присутних укућана, јер свако овај празник обележава у свом дому, а светлошћу ватре разгони се мрак празноверја, незнања и неверовања и укућани се озарују миљем и обиљем.

– Слава Богу, мир на земљи, и међу људима добра воља, то је есенција Божића. који припада старијем слоју празника. Спомен рођења Христовог некада се славио заједно са Богојављењем, који је старији празник, настао у 2. веку на Нилу, када су празници, заправо били тесно везани за жртвовање деце, чиме се практично освећивала вода Нила – објашњава професор Раденковић и додаје да је Божић најсвечанији од 12 великих празника:

– Месец и дан рођења Исуса Христа су непознати, јер се тада време није рачунало као данас. Тек у 4. и у 5. веку се уводи празник Божић у источном делу Хришћанства, када су Исток и Запад били јединствена васељена, односно два плућна крила којима дише човек. Нама је Запад дао тај предиван празник, као што смо ми њима даровали Богојављење и Христово Васкрсење. Божић је леп празник који је Исток на један леп начин прихватио преко Светог Григорија Богослова, тада васељенског патријарха, а он од папе Либерија, и почео да га празнује 25. децембра, по Грегоријанском, односно 7. јануара по Јулијанском календару – каже професор Раденковић.