НАПАДА НОЋУ, ЗАКАЧИ СЕ ЧОВЕКУ НА ЛЕЂА: Караконџула је само једно од ДЕМОНСКИХ БИЋА у које су веровали Срби

Срби су народ склон веровању у митове, па не чуди што имамо и велики број легенди о демонима. Иако је свима јасно да митска бића не постоје, у неким деловима Србије се и данас приповеда о натприродним моћима вештица, вампира, дрекаваца...

Ово су неки демони који су "најпопуларнији" у српском народу.

Караконџула

Народно предање каже да је караконџула демон у облику старе жене са унакаженим лицем, великим ноктима, роговима и зубима од гвожђа. Наравно, појављују се ноћу и најчешће у данима од православног Божића до Богојављења, познатим и као "некрштени дани". Караконџула када напада мушкарце, она им скочи на леђа и јаше их док се не зачују први петлови, а онда их баци у неки канал или шуму и ту их остави да леже. Што се жена тиче, њих гребе огромним ноктима по лицу, а уме и да их баци са неке узвишице. Постоје делови Србије у којима се верује да нападају пијанце, а негде чак и да седе изнад врата док неко не изађе ноћу, па га узјашу до раног јутра. Ипак, против овог демона постоји начин борбе и то помоћу вратила, соли и хлеба.

Баба Јага

На помен Баба Јаге многи ће се сетити надимка за филмског јунака Џона Вика, кога у истоименом филму глуми Кијану Ривс. Ипак, баба Јага је заправо демонска жена коју Срби чешће зову вештица или бабарога. Обично је замишљена као ружна старица која се бави "мађијама" и живи у шуми, ограђеној људским костима и лобањама. Предање каже да она хвата и прождире људе, а има и пећ у којој "спрема" украдену децу. О вештицама се испредају разне приче од тога да јашу метле, до тога да су им куће невидљиве и могу се наћи само ако изговорите чаробне речи.

Авет

Постоје различита тумачења одакле потиче порекло ове речи, али у суштини она означава привиђење. Вероватно да због тога многа предања различито "виде" овог демона. У Гружи се сматрало да је то дух белобрадог старца са буљавим очима из којих севају варнице, а Македонци верују да се ради о духу грешника или самоубице. Неки га описују као човека огрнутог у бели чаршав, док га други виде као слепог миша, који живи у напуштеним кућама. Изгледа да они нису тако агресивни, јер углавном само плаше људе, али су људи измишљали различите начине како би се заштитили. Од ношења белог лука у џепу, до везивања чарапа.

Баук кружи Европом

Вероватно је најпознатија реченица из Марксовог и Енгелсовог Комунистичког манифеста, који је некада био једно од најважнијих штива СФРЈ. Али Срби су за баука знали много, много пре другова комуниста. Заправо у нашој митологији, баук је гадно, неспретно биће које чека у некој рупи или мраку да зграби и поједе своју жртву. И једино како га можете отерати је да правите буку и помоћу јаког светла. Међутим, претпоставља се да мит настао због мрког медведа који има "исте особине" као и баук.

Дрекавац из тунела

Сви се сећамо дрекавца из тунела у филму "Лепа села, лепо горе", а и дан данас у неким крајевима Србије можете чути за ово биће. Једни верују да се ради о некој врсти вампира који ноћу прогони грешнике, а обично су дрекавци они који нису умрли природном смрћу или традиционално сахрањени. Језивије тумачење је да се ради о души умрлог детета које ноћу посећује родитеље, јер не може да нађе свој мир.

Док неки верују да се ради о длакавом демону који хода на две ноге, и гази своје крзно због чека стално испушта крике. Постоје различита друга тумачења од тога да хода на једној нози, светли у мраку и слично. Дрекавац је вероватно митско биће са највише различитих "облика" у народном веровању. Слично караконџулама, дрекавац напада људе који се ноћу затекну код гробља па им скочи на леђа и јаше их до раног јутра. Негде се верује да његово "дречање" доноси лоше вести и да ће неко умрети, али може означавати и неки велики сукоб или чак рат. За дрекавце се верује да понекад даве људе у рекама или их убијају у сну.

Акреп или слуга ђаволов

Реч акреп потиче из турског и значи шкорпија, а народ га описује као мршавог и ружног створа који плаши људе из мрака. Негде се акреп приказује и као ружна жена која "шурује" са ђаволом и доноси зло људима.

Вампир - најпознатија српска реч

Приче у вези са вампирима знамо, вероватно, сви. Од најпознатијег Саве Савановића до тога да су то мртви људи који устају из гробова, пију људски крв, претварају се у слепе мишеве... ипак, јужнословенски народи имали су "логично" објашњење како мртвац постаје вампир. Заправо, веровало се да мртвог човека не смете оставити самог у мраку да га не би прескочила мачка, пас или прелетела птица и слепи миш. Такође, није се смело прескакати преко гроба јер би могао да се повампири. Занимљиво је да и данас људи избегавају да прескачу туђи гроб.

Вампири су били лоши и грешни људи, а занимљиво је да се још увек даје 40 дана покојнику, што је био период када је могао да се "повампири". Народ је веровао да вампири немају кости, већ су само од коже и крви. Оно што се у филмовима не приказује, а народ верује, јесте да вампири могу да се претварају у разне животиње и могу да прелете све препреке сем воде и трња.

Занимљиво је и веровање да ако му се узме покров у првих 40 дана, он губи моћ. Вампира откривате тако што преведете коња вранца преко гроба, па ако он не жели да пређе, онда је можда унутра ово биће. Гроб се откопа, па ако је унутра нешто буљаво са отвореним зубима и очима, прободе се глоговим коцем и спали. Једна од легенди је да жене могу имати децу са вампирима, која су главата и могу да убијају друге вампире. Сви знамо да вампире одбија бели лук, али Срби су веровали и да их одбија грожђе.