НЕУРОЛОШКИ ФЕНОМЕН КОЈИ ИМАЈУ САМО РЕТКЕ ОСОБЕ: Да ли сте чули за синестезију?
Људи који је имају живе у посебном свету...
Како бисте се осећали да сваки пут када видите број 7, осетите тугу или да вам се при свакој изведби Битлса на радију напросто пред очима појави плава боја? Или да сте уверени како је глас Мајкла Џексон боје труле вишње?
Како би изгледао ваш свет кад бисте сваки пут кад прођете крај небодера, у устима осетили укус сладоледа од чоколаде или пак да не можете комуницирати с особама које се зову Ивана јер вам Иване напросто имају укус по пиреа ког баш и не волите?
Ана Ивановић пред ОСУДОМ ЈАВНОСТИ: "Зашто ћутиш? Заборави Србију!" Ово јој НЕЋЕ ОПРОСТИТИ! (ФОТО)
ЗАШТИТНИЦИ ИМУНИТЕТА: 7 намирница које су пребогате ВИТАМИНОМ Ц, а можете их јести на више начина!
Умотана у бели пешкирић, без шминке и с рашчупаном косом - овако заправо изгледа Џенифер Анистон! (ФОТО)
Ако мислите да смо завирили у измишљени свет необичних бајки, преварили сте се. Споменута фасцинантна способност зове се синестезија, а синестете, људи који је имају, иако су врло ретки - живе око нас. Синестезија је неуролошки феномен у ком стварна информација примљена путем једног чула, аутоматски и несвесно побуђује додатно искуство неког другог чула или више њих. Стари Грци су то истовремено прожимање више чула описали речју која обједињује истовременост искуства и перцепцију (syn: заједно и aisthesis: перцепција).
То уједињење чула једноставно значи да неким људима речи имају укус, боје придружују одређеним словима или бројевима или пак звуке виде у различитим облицима или бојама... Људи који имају ту способност могу, на пример, да чују неку музику и истовремено виде њен облик.
Разне комбинације су могуће; код неких људи су звучни подражаји повезани с визуалним искуствима или пак визуални подражаји с перцепцијом укуса, па тако они могу да слушају боје или окусе предмете. Поједини научници су то стање у ком се чула мешају описали као паљење светла у једној просторији, при чему се она упале у свим осталим просторијама у стану.
"Према најновијим психолошко-неуролошким истраживањима, најчешћи облик синестезије је доживљавање графема, односно знакова у бојама. Слово А, на пример, синестети може бити зелено, а број 4 увек види у жутој боји. Код синестете најчешће су повезана два чула, а људи код којих су повезана три или више су веома ретки", истиче загребачка психолошкиња Ивана Павичић коју је свет синестета одушевио и подстакао на истраживање.
Сви се научници слажу у једном: синестетски доживљаји су јединствени за сваку особу, а особа може бити и несвесна те своје способности јер је просто одувек тако перципирала свет и мисли да другачији начин није могућ. Штавише, претпоставља да и други људе виде стварност на исти начин. Синестете најчешће непланирано и ненадано, причајући о свом доживљају музике или романа, открију да други људи око њих не доживљавају та искуства на исти начин.
Студенткиња историје уметности из Загреба Лана Момирски каже је да је тек у 20. годинама открила како њено посебно доживљавање времена и простора има "службено" име. Лана се убраја у посебну врсту синестета који не доживљавају свет у бојама, односно мирисима, него другачије поимају вријеме и простор.
Наиме, пишући на факултету семинарски рад о синестезији, открила је да друкчије од других доживљава ток времена. "Дан увек видим као одређени простор, односно кутију која је подељена на сате и онда у тим деловима дана тачно видим коју обавезу имам у одређено време.
Све те 'просторе' видим истовремено. Једнако тако, у сваком тренутку, у било ком граду да се налазим, увек знам где је север и могу да се оријентишем у односу на стране света", каже Лана.
Како су најразличитије комбинације могуће, људи који имају синестетичке доживљаје никако се не морају слагати у својим перцепцијама и сваки њихов доживљај је њихово лично, сасвим посебно искуство. Лана Момирски каже да осећа време и види га као једну дугу елипсу. "Елипса представља годину која је подељена на месеце, а у сваком делу елипсе, односно у сваком месецу, онда видим дане у које су ми смештени догађаји, рођендани, обавезе", појашњава.
Тако, на пример, она одмах, без размишљања и анализе, може "видети" да се следећих седам викенда неће видети с дечком јер "на" сваком од њих има неке обавезе. На елипси су јој они означени као попуњени дани. Њој није јасно како њен партнер то исто не види. Он, пак, такво поимање организације времена напросто не схвата, но користи способност своје партнерке као бесплатан, брз и најдражи роковник.
Иако је њихово поимање света врло необично, многи синестети уопште не знају да се њихова способност сматра посебним неуролошким феноменом, што показује и Ланин пример. Психолошкиња Павичић истиче да се често догађа да синестете њихова околина не разуме и чине се чуднима.
Да ли сам ја синестета?
Ако се сада питате имате ли и сами ту необичну способност, то можете проверити. Важно је напоменути да синтестезија није једноставна игра асоцијаце је с којом сви пловимо кроз живот - попут оне да срце увек повезујемо с црвеном бојом или пак укус лимуна са жутом. Наиме, синестете не размишљају активно и вољно о својим доживљајима света, они им се само аутоматски догоде, истиче неуролог др Јан Војковић.
"Доживљај синестете врло је реалистичан и може се упоредити с доживљајем додира, на пример, мајчине руке или треперења поветарца на кожи.
Такође, људи који су обдарени том способношћу увек имају истоветне доживљаје. Ако, на пример, при слушању Моцартове сонате у Д-дуру осећају укус лешника, осетиће га сваки пут када то чују. Када осете мирис беле раде и притом виде круг, он увек треба да буде у њиховом видокругу кад омиришу тај цвет", појашњава лекар. Истиче да синестете у свом посебном доживљавању света потпуно разликују подражаје који су стварни и долазе из њихове околине. Упркос томе, они се никако не могу одвојити од својих перцепција. Лана Момирски на тај начин увек перципира искуства која су јој се догодила на временској елипси која представља годину. Тако увек види да је рођендан њене пријатељице
Иве у фебруару, односно на почетку елипсе која представља годину, а бака јој је "смештена" при крају елипсе, с рођенданом у окробру. Следећа пословна недеља састављена јој је од коцкица (дана) у које су уредно посложени састанци и договори. Лани је крајње непознато поимање времена на иједан други начин. Тај њен доживљај времена омогућава јој да не заборавља обавезе и увек стиже на време.
Истраживач синестезије Данко Николић, са Института "Max Планцк" за истраживање мозга у Франкфурту, каже да се на синестезију не може намерно и свесно утицати нити је контролисати. Синестезија је у многим случајевима наследна, тврди он, па постоји велика вероватноћа да у породици у којој се појави - заправо има више синестета. Претпоставља се да је на сваких пет стотина особа једна особа синестета.
Научна истраживања су показала да је међу особама које поседују те необичне способности чак три пута више жена. Такође је занимљиво да леворуке особе имају веће шансе да буду синестете. Понеки научници тврде да се способност синестезије појављује због одређених специфичних околних утицаја и да често такве особе поседују и повећи коефицијент интелигенције.
"Неуролози су открили да су код људи који имају ту способност одређена језгра у мозгу повезана на другачији начин него код већине људи. Пратећи начин на који синестете доживљавају свет, научници су утврдили да импулс подражаја који, на пример, стиже у видну кору у мозгу, истовремено путује према кори за чуло мириса, слуха или слично", каже др Војковић. Будући да је проучавање синестезије тек у зачецима, др Војковић објашњава како се још много мора радити на развијању методологије истраживања и интерпретацији резултата.
Психолошкиња Павичић истиче да су уметници посебно склони овој способности или су можда баш због ње постали уметници. Њима је она од велике помоћи у уметничком изражавању. Сматра се да су, на пример, песници попут Charlesa Бауделаиреа и Arthura Римбауда перципирали свет на овај необичан, аутентичан начин те су те доживљаје описивали у својим песмама. Њихов тајанствени свет речи и данас плени прекрасним асоцијацијама и лепотом која открива дубљи смисао живота.
"Опуси руског сликара Василија Кандинског, као и једног од најинтригантнијих писаца Владимира Набокова, сугеришу да су и они били синестете", откива Павичић детаље својих истраживања, али и додаје да способност синестезије може, на пример, помоћи и деци у учењу и повезивању различитих сазнања. Многи и музику и ноте виде у различитим облицима и бојама.
Тако је легендарни амерички гитариста Jimmy Hendrix своју песму "Пурпле Хазе" назвао управо тим именом јер је ту своју песму видео као љубичасту маглу. Можда је синестезију најбоље описала америчка музичарка Тори Амос у својој аутобиографији "Пиеце by Пиеце". Она је, наиме, доживљавала песме као нити од светла. Говорећи о свом доживљају музике, Тори је изјавила да никада није видела две песме исте структуре јер никада није видела потпуно исту нит, иако слични акорди имају сличан узорак светлости.
Одувек се највеће тајне свемира крију у мистерији проучавања свести. У дугој људској прошлости песници и учењаци увек су покушавали да открију начин на који повезујемо свој доживљај света у једну целину. Целину која је врло специфична, јединствена и - само наша. Управо даља проучавања начина на који синестете доживљавају околину која их окружује могу нам једнога дана помоћи у разумевању онога како ми сами доживљавамо свет. Ако откријемо да на посебан начин повезујемо сва своја искуства у свој јединствени начин живљења и постојања, разоткрићемо мистерију живота...
