Ова ЧАСНА СЕСТРА била је БЛУДНИЦА: Имала је љубавника, децу, учествовала у убиству! А на крају...

Сестра Марија рођена је 1575. године као Маријана де Лејва, а у самостан је отишла са својих 13 година по наређењу богатог оца. Врло брзо је почела да води смерни живот опатице, а све до раних двадесетих имала је задатак да подучава девојчице вери и исправном животу.

Од сопствене нарави је тешко побећи, а много тога у њеном животу се променило када је срела младог и богатог племића Ђан Паола Осија. Осио је још у тинејџерским данима стекао репутацију љубавника, а Монцом су колале гласине и да је учествовао у неколико убистава. Ипак, ако је за ово и чула, сестру Марију није било много брига. Била је очајнички заљубљена. Пар се састајао у скровитој кући која се налазила близу самостана, а њихови састанци нису могли проћи неопажено.

ТЕШКО 7 КИЛОГРАМА: Момка (35) болео ЖЕЛУДАЦ месецима! Оно што су лекари НАШЛИ У ЊЕМУ је УЖАСНО

Монахиње су знале за грех Вирџиније Марије, али нису учиниле ништа да је "врате на пут вере". Заправо, многе од њих су помагале да се што лакше састане са својим љубавником, а чак су и радо преносиле писма које су писали једно другом. Напуштање самостана је била немогућа мисија, али је захваљујући подршци Марија имала дупликат кључева.

Међутим, ускоро су стигле "последице". Године 1602. Марија се први пут породила, али је на свет донела мртву бебу. Већ наредне године монахиња је родила здраву девојчицу. Осио је девојчицу - Алму Франческу Маргериту, признао за закониту ћерку и из самостана однео кући.

Убијали су да сачувају тајну

У лето 1606. године једна од монахиња је запретила да ће обзнанити све што се протеклих година догађало у животу Вирдиније Марије. Осио је одлучио да по сваку цену осујети намеру монахиње и убрзо је убио. Наводно је убиство било потпомогнуто од стране других опатица, а Вирџинија Марија је у овом злочину била уплетена више од свих.

Тако се заљубљени пар нашао у великом проблему и стално су страховали да ће монахиње проговорити о убиству и Вирџинијиним греховима. Живели су под константним претњама, а убијен је и ковач који је за потребе првих сусрета Вирџиније и Осија фалсификовао кључеве самостана. Гласине су врло брзо стигле до гувернера Милана који је наредио хапшење Осија. Младић се након тога дао у бекство и у одсуству је осуђен на смртну казну. Био је то последњи пут да је било ко чуо за Осија јер га је наводно током бекства убио један познаник.

Казна за грех

Када је надбискуп Федерико Боронео упознат са скандалом, наредио је да се Вирџинија Марија изведе пред црквени суд. Оптужена се бранила губитком здравог разума, тврдећи да су хормони утицали на њено импулсивно понашање.

Нешто касније је спроведено и испитивање свештеника Паола Аригонеа, човека који је знао све о Вирџинијиним греховима. У сведочењу је учествовала и сама Вирџинија, а црква је користила методе мучења како би добила признање.

На крају, сестра Вирџина Марија осуђена је на страшну казну - на 13 година је била зазидана у једној просторији самостана. Друге опатице су јој кроз једини отвор у просторији достављале храну и воду, а све остало време Марија је требало да посвети молитви и окајавању својих грехова.

Сестра Вирџина је издржала ову казну. Остатак живота је провела у скромности показујући велику посвећеност вери. Умрла је у својој 75. години. До тада је већ нашироко била позната под надимком "Опатица из Монце". Ова прича је током каснијих година и векова инспирирала бројне ликовне уметнике, књижевнике, а од друге половине 20. века и ауторе филмова.