ОВО ЈЕ ОПАСНОСТ КОЈА ВРЕБА АКО СТЕ НА ЗИМОВАЊУ: Ево како настаје СНЕЖНА ЛАВИНА и како се заштитити
Снежне лавине се најчешће догађају на падинама под углом између 30 и 50 степени.
Лавине практично настају услед нестабилности снежног покривача, односно када попусти слој снега испод њих. Растом температуре кристали снега губе своје везивно својство и тако се покреће лавина.
Велику опасност за покретање лавина представљају и снажни удари ветра који могу покренути висеће снежне масе. Постоји више врста лавина. Посебно су опасне тзв. прашне лавине јер се снег брзином од преко 300 км/х сјури низ падине. Олујни ветрови и разлике у притиску које их прате могу се упоредити са ураганом. Ако се нађете близу и удишете ову комбинацију ваздуха и снега постоји опасност од гушења. Лавине које се „саме“ покрену, односно које крену низ падину због попостања стабилности снега, називају се спонтане. Оне друге се називају изазваним лавинама и могу их покренути различити фактори попут сеизмичке активности, ветра, људских фактора итд.
Најбоља заштита од опасних лавина јесу густе шуме. Оне спречавају нагомилавање великих снежних маса као и њихов брзи „спуст“ низ падине. Када природне мере нису могуће приступа се вештачким попут изградње специјалних ограда које ограничавају кретање снежних маса. Један од најчешћих облика заштите од ове природне непогоде јесу контрлисане лавине. Оне заправо представљају намерно иницирање мањих, контролисаних лавина а у циљу спречавања настанка једне велике, неконтролисане.
Највеће катастрофе изазване лавинама
Срећом високопланинска подручја која су најчешће угрожена лавинама нису насељена те су велике штете и жртве услед лавине много ређе него што је то случај са другим природним непогодама. Ипак повремено се деси да снежна маса са собом понесе мања насеља, поруши важне комуникације, уништи велике површине под шумама. Најсмртоноснија забележена лавина догодила се у Перуу маја 1970. После великог земљотреса лавина је у подручју Уаскаран уништила два града побивши око 20.000 људи. Такође у Перуу, јуна 1960. лавина је са лица Земље збрисала неколико мањих насеља и усмтрила око 4.000 људи. Током Првог светског рата у области Тиролских Алпа војска је снажним експлозијама изазивала сталне лавине које су збирно усмртиле између 20-40.000 становника. У новијој историји није било примера овако смтроноснох лавина али опасност од њих увек је пристутна.