Како су настала СРПСКА ПРЕЗИМЕНА? Сазнајте истину о вашем породичном пореклу!
Ово вероватно нисте знали!
Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева - од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи...
Пулмолог упозорава: Не лечите кашаљ на своју руку, ако приметите ОВО морате да се обратите лекару!
НЕВЕРОВАТНА СУДБИНА: Ово је ЖЕНА која је преживела чак ТРИ БРОДОЛОМА, међу њима је и Титаник!
СУЈЕВЕРНЕ МЕТОДЕ ВЕЗИВАЊА: Ево како су жене КОНТРОЛИСАЛЕ свог мушкарца - нису ни помислили на ДРУГУ
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
1. По оцу - најчешће
2. По племену - Васојевић, Дробњак…
3. По звању - Поповић, Капетановић…
4. По занату - Ковачевић, Мајсторовић…
5. По особинама - Мудринић, Бјелоглав…
6. По месту, завичају - Гламочанин, Личанин…
7. По надимку, шпицнамету - Сурла, Затезало
8. По страној речи - Тинтор, Бомештар…
