ПРИНЦЕЗА КОЈУ ЈЕ ХИТЛЕР МРЗЕО - унука кнеза Николе Петровића УМРЛА у концентрационом логору!
Мало мање позната историја.
Принцеза Мафалда Савојска је рођена 2. новембра 1902. у Риму као друго од петоро деце италијанског краља Виктора Емануела III и његове супруге Јелене од Црне Горе. Њена бака и деда по мајци били су црногорски краљ Никола И и његова супруга Милена Вукотић. Њен деда и бака по оцу били су италијански краљ Умберто И и његова супруга, принцеза Маргерита од Савоја.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2022/05/31/profimedia-0305763531.jpg?itok=H8fQ6Jzg)
10 начина да СМАЊИТЕ РАЧУНЕ ОВОГ ЛЕТА: Малим корекцијама до мањих трошкова
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/400934/profimedia-0176961126.jpg?itok=1jgn0JwB)
КРИВИЦА ЈЕ УВЕК ВАША, НЕ ЊИХОВА: Манипулатори користе ове ЧЕТИРИ ТЕХНИКЕ да добију шта желе
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2022/05/29/horoskknasllopshutterstock_1968459676.jpg?itok=EuqWrOzr)
ОВО ЈЕ НАЈКОНФЛИКТНИЈИ ЗНАК ЗОДИЈАКА: Са њим НИКАДА нисте НАЧИСТО, изманипулисаће вас док кажете "КЕКС"
Имала је три сестре и једног брата, Умберта II – две године млађег од ње. Он ће постати последњи краљ Италије.
У септембру 1925. Мафалда се удала за принца Филипа од Хесена, грофа од Хесен-Касела, унука немачког цара Фридриха ИИИ. У годинама које ће уследити Филип ће постати симпатизер нациста и познати члан Хитлерове националсоцијалистичке партије.
Управо тако почеће Мафалдина несрећа…
Принцеза којој Хитлер не верује
Током Првог светског рата, принцеза је била позната по томе што је пратила своју мајку у италијанске војне болнице и посећивала рањенике. Њено искуство у Другом светском рату биће сасвим другачије...
Како би се Италија удружила са Немачком током Другог светског рата, Филип је искористио своју позицију члана немачке краљевске породице ожењеног у италијанску краљевску породицу и деловао као посредник између две нације и, што је још важније - између Хитлера и Мусолинија.
По природи подозрив према племству изгледа да Адолф Хитлер никада није у потпуности веровао ФИлипу, али га је у прво време толерисао јер му је био од користи. Чак је 1935. био домаћин вечери којој су присуствовали и Филип и Мафалда.
Међутим, док је нацистички лидер још и толерисао Филипа, Мафалду није могао да смисли! Иако је њен муж био посредник између немачке нацистичке партије и италијанских фашиста, Хитлер је био убеђен да принцеза ради против њега. Назвао ју је “најцрњом стрвином у италијанској краљевској кући”, а у тој нетрпељивости није био сам - Гебелс је Мафалду у свом дневнику описао као “најгору ку**у у целој италијанској краљевској породици“.
Обојица су веровали да она ради против њих. Зашто? Никада није до краја разјашњено. Мафалда генерално није била заинтересована за политику и нема доказа да је било шта учинила да подрије режим. Ипак, Хитлер ју је прогласио као једну од најодговорнијих за Мусолинијев пад, а према Гебелсу била је умешана и у изненадну смрт последњег бугарског краља Бориса ИИИ.
Званична верзија каже да је монарх, иначе принцезин зет, ожењен њеном рођеном сестром, умро од срчаног удара 1943. Хитлер је, тврди Гебелс у свом дневнику, веровао да га је Мафалда отровала по налогу своје породице.
Хапшење
Мафалда је отпутовала у Бугарску у септембру 1943. да присуствује сахрани краља Бориса ИИИ. Док је била тамо, обавештена је да се Италија предала савезницима и да је њен муж у кућном притвору у Баварској, у Немачкој. Такође јој је речено да су њена деца добила уточиште у Ватикану.
Проблем је био што њу није имао ко да заштити.
Након италијанске предаје, Хитлер је наредио њено хапшење. Док је била у Бугарској, примила је позив од немачке Врховне команде да одмах дође у њихову амбасаду јер имају важну поруку од њеног мужа. По доласку је ухапшена и послата у Минхен где је испитивана.
Након тога биће послата у Берлин, а затим у концентрациони логор Бухенвалд. Била је то освета њеној породици која се окренула Савезницима и последње одредиште за принцезу.
Принцеза у логору смрти
У логору, заведена је под именом Фрау вон Вебер, иако је неколико италијанских затвореника у њој препознало принцезу Мафалду. Живела је у изолованој бараки број 15 поред фабрике муниције.
У логору, Мафалда је једва јела. Кажу да је пред крај била тешка тек нешто више од 40 килограма. Од рођења крхког здравља од хране коју је добијала имала је проблема са варењем, па је већину свог следовања давала другим затвореницима, пише портал History оф royal women.
Иронично, Мафалда је страдала као жртва Савезника. Они су бомбардовали фабрику муниције у логору 24. августа 1944. Принцеза је била у суседној згради. Речено је да је била затрпана до врата у рушевинама од бомбардовања и да је имала тешке опекотине на руци.
Аутор књиге “Теорија и пракса пакла – Немачки концентрациони логори и систем иза њих”, Еуген Когон изнео је податке по којима је доктор из логора, видевши принцезине повреде, изабрао да изврши ампутацију повређене руке. Операција је била смртоносна за принцезу. Преминула је услед губитка крви.
Радиолог по имену Пекорари, такође Италијан интерниран у Бухенвалду, верује да су одуставили да је лече намерно. Пустити да незгодни политички затвореници умру на операционом столу било је елегантно решење нациста за људе који су превише важни да би их убили.
После рата…
Тело принцезе Мафалде послато је без одеће у крематоријум. Свештеник Џозеф Тил ју је препознао и прокријумчарио њено тело. Ковчег под бројем 262 је сахрањен у оближњем Вајмару, без имена и церемоније. Захваљујући овоме, након ослобођења 1945. године, др Пекорари је пронашао принцезин гроб и обележио га је. Прамен принцезине косе свештеник је послао њеној породици.
Потврда о Мафалдиној смрти стигла је тек након што су се силе Осовине предале Савезницима у априлу 1945. Годинама после рата, 1951. године Мафалдин гроб је откопан и она је сахрањена са породицом свог мужа у замку Кронберг у Хесену где и данас почива.
Мафалдин супруг је преживео рат. Нацисти су га пребацили у Дахау где су га по ослобођењу ухапсили амерички војници. Осуђен је као сарадник окупатора. Након што је одслужио казну, постао је дизајнер ентеријера и проживео свој живот у Риму до смрти 1980.