Хиландар није једино СВЕТО МЕСТО на Светој Гори - Срби су основали још један манастир

На Светој Гори, монашкој башти Пресвете Богородице, само историјски православни народи имају своје “испоставе” или “представништва” (манастире и скитове).

Само прегледом светогорских манастира можете закључити ко су истински историјски православни народи и какво присуство они имају у овој јединственој монашкој “држави”.

На Светој Гори данас постоји двадесет самоуправних манастира. Ми Срби имамо свој манастир Хиландар, Грузини имају манастир Ивирон, Руси имају манастир Светог Пантелејмона, Бугари имају манастир Зограф и Румуни имају два скита која припадају грчким манастирима и то су Продому и Лаку. Сви остали манастири припадају грчком народу. 

Зато на Светој Гори никада нећете пронаћи новоизмишљене православне народе отпале од Срба или Руса. На Светој Гори нема, нити ће икада бити “Црногораца”, “Македонаца”, “Бошњака” или “Украјинаца”, “Белоруса” и они под тим именом тамо немају шта да траже. На Светој Гори се најбоље види ко је ко у Православном свету и шта му припада.

Да су Срби, након Грка, оставили највећег трага на овом светом месту говори не само чињеница да је Света Гора била у саставу српског царства, већ и да су Срби оснивали друге манастире осим свог Хиландара.

Један такав српски манастир је и овај кога видите на слици. Зове се Григоријат, налази се на 17. месту по рангу од 20 манастира и основао га је Србин, Свети монах Григорије Синајит у XIV веку по коме је манастир Григоријат добио име. Његове свете мошти се данас налазе у Србији, у манастиру Горњаку, задужбини Светог кнеза Лазара косовског.

Постоји доста извора који помињу да је манастир Григоријат био српски, а најпознатији је спис једног руског монаха Исајие из 15. века, који помиње да је манастир тада био искључиво насељен Србима.

Оснивач манастира Григоријата, Свети Григорије Синајит Србин је добио своје име и тај надимак зато што је био ученик великог Светог Григорија Синајита, чији су сви ученици исихасти (они који су упражњавали Исусову молитву: “Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј мене грешнога”) имали надимак Синајити по Светој Синајској Гори, где су се раније монаси исихасти на тај начин подвизавали.