СРЦЕМ КРОЗ РАВНИЦУ: Да ли средњовековна тврђава крије гроб творца словенске писмености

Не само да је Фрушка Гора национални парк богат манастирима, шумама и винским кућама, сунцем обасјаним пропланцима где расте винова лоза, мештани ових љупких села у својим баштама и воћњацима узгајају најукусније свеже воће.

Моровић је старо насеље и то потврђују археолошка истраживања због трагова праисторијског живота. У селу има три цркве: православна и две католичке од којих је једна црква Свете Марије саграђена још у 13. веку са елементима романичког и готичког стила и представља уједно и најстарију сакралну грађевину у Србији, за које су везане бројне легенде. 

Средњовековне тврђаве су увек имале своје тајне пролазе и увек се помињало тајно благо у лагумима, али оно што интригира је могућност да је овде сахрањен Методије Константинов, Ћирилов брат. Зна се да су у 9. веку за потребе покрштавања Словена у Моравској браћа превела Јеванђеље и тако створила први словенски књижевни језик, старословенски. Ћирило и Методије су отворили пут словенској писмености и поуздано се зна да је Ћирило умро у Риму где је и сахрањен, а код Методија нема проверених података, јер су и његови ученици који су протерани из Моравске, свој рад наставили у Бугарској и Македонији, можда су његове мошти понели са собом или их оставили испод цркве у Моровић. 

Интересантно је да се ово село док је у њему је живео и стварао наш најпознатији српски гуслар и творац најлепших песама Филип Вишњић звало село Грк, а након смрти Филипа село мења име у Вишњићево.

Рођен је у богатој породици Вилић. Отац му је рано преминуо, а мајка се преудала када је он имао 4 године. По њеном надимку Вишња, Филип добија презиме. У осмој години Филип добија богиње које му остављају ожиљке на лицу а чија ће трајна последица бити губитак вида. Након тешке судбине рата, где губи и мајку Филип је научио да свира гусле и одлази из села покушавајући да песмом и гуслама заради за хлеб. С гуслама у рукама је путовао по читавом Босанском пашалуку, па и даље, све до Скадра. 

Данас се на сеоском гробљу  налази гроб и споменик Филипу Вишњићу, који од 1997. године представља непокретно културно добро као знаменито место.

Заједно са језером Брује, још једно мало богатство овог места али и читаве фрушке горе је језеро Мохарач, на надморској висини од 123 метра. Представља вештачку акумулацију, преградом долине потока Мохарач, браном дужине 270 и висине 16 метара. Има издужен облик и на узводном делу језера обала је веома шумовита. Долинске стране углавном су оранице и затрављене површине. Површина језера достиже 60 хектара, а запремина износи 2,3 милиона кубних метара. Са дужином од 2500метара и дубином од 10 метара, језеро је првенствено служило за заштиту околних ораница од бујичних поплава. Данас језеро има рекреативну улогу и омиљено је место свих риболоваца овог краја.

Поред Мохарача на само десет километара од Шида, налази се језеро Сот, настало преграђивањем потока Шидина 1977. године и припада Националном парку Фрушка Гора. Језеро је оивичено брдовитом обалом, која се негде уздиже и до 200м висине, површине 33 хектара, просечне дубине 4 метра, и укупне запремина језера 88000 метара кубних.

Окружено ливадама и шумама храста, граба и четинара, овакав амбијент га сврстава у једно од најлеших језера не само Фрушке Горе већ и Србије. Такође, оно што ово језеро издваја од других нису само станишта лабудова, већ се у непосредно у близини језера налазе и два женска манастира, Привина Глава и Света Петка.

Не пропустите нову епизоду емисије "Срцем кроз равницу", у четвртак у 17:30 на програму Балкан Трип телевизије.