СРЦЕМ КРОЗ РАВНИЦУ: У обиласку светиња Фрушке Горе

У селу Шатринци обишли смо домаћинство које се бави узгојом гусака и сазнали колико је перја потребно да би се добио јастук и како се прави гушчија маст. Обишли смо и један од најстаријих фрушкогорских манастира који припада општини Ириг, Велика Ремета.

Добро дошли на "плодну планину" како су Стари Римљани звали Фрушку гору. И заиста овде све успева од грожђа до гусака од којих се праве најмекши јастуци. Овде су и вековне стазе нашег православља и стазе здравља и ваздушне бање са термалним изворима и увек срдачни домаћини. Водитељски пар Нина Радуловић и Славиша Чуровић вас воде кроз Алма Монс – Фрушку Гору. 

Сремски Карловци су колевка културе, све оно што чини један народ посебним догађало се баш овде. Кад је реч о образовању, архитектури, култури и вери, манастир Ваведења пресвете Богородице (Горња црква) је свето место која су обележила славна светитељска имена српског порекла.  Ово је најстарија грађевина у Сремским Карловцима, Подигнута је у другој половини 15. века у време турских освајања. Као и сви манастири  своју историју бележи током повлачења Турака од Аустрисјких трупа. Оштећен али је на срећу обновљен већ 1718. године по опису митрополита Вићентија Стефановића.

Манастир посебно краси иконостас који је рад Карловачког сликара Димитрија под утицајем руских сликара. Осликавање унутрашњости цркве, дело су Георгија Бакаловића. Велика обнова цркве изведена је у периоду од 1897 до 1903 коју је подржао и финансирао патријарх Георгије Бранковић.

Фрушку Гору многи препознају и по бројним светињама. Поред манастира Ваведење сремску равницу краси и манастир Велика Ремета посвећен Светом Димитрију. У оквиру манастирског комплекса налазе се и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970. Ту је и Велика Ремета, један од најстаријих од 16 фрушкогорских манастира и припада општини Ириг. По предању, основао га је краљ Стефан Драгутин, када је у лову пао са коња и остао трајно хром и предао власт свом брату Милутину. У званичним изворима Велика Ремета се под тим именом јавља први пут 1562. године. Први писани помен о писању богослужбених књига у манастиру је из 1568. године. Бројни су документи из 16. и 17. века, који се односе на материјална питања, продају и куповину земљишта, те одлазак монаха у писанију, односно да траже духовну и материјалну помоћ из Русије, у 17. и 18. веку. Манастирска црква првобитно је грађена у стилу „рашке школе“, али су обимни грађевински радови у 18. веку учинили цркву потпуно барокном грађевином.

Пут нас даље води у Врднику где се налази кућа Милице Стојадиновић Српкиње у којој је провела највећи део свог живота а биста песникиње је и у дворишту Манастира Врдник. Вуку Караџићу је писала да је своје прве песме почела певати док још није знала ни писати… Као млада је хтела да са гитаром иде да војницима пева песме као Јованка Орлеанка али је отац одговорио. Објавила је три збирке песама, потписивала се као Српкиња. Пуно се писало и о њеном односу са Вуком који је био духовни отац и сарадник који је звао кћер из Фрушке!

Поред вере и светих места, бање су дефинитивно место оазе здравља, укуса и врхунског ужитка. У то смо се уверили откривши да у Срему поред укуса, мириса и музике, бања и  термалне воде итекако греју срце и душу!

Не пропустите нову епизоду путописног серијала "Срцем кроз равницу" која се премијерно емитује у четвртак од 17:30 на Балкан Трип каналу.