СРЦЕМ КРОЗ РАВНИЦУ У ПАНЧЕВУ: Богати "светионик" уметности

Где год да закорачите ускочите у кулисе неког легендарног филма. На Гимназијском тргу снимани су чувени "Маратонци", на тргу Ђорђа Вајферта "Кад будем мртав и бео", у улици Вука Караџића "Ко то тамо пева", а у чувеним светионицима "Балкан Експрес". Последњих деценија у овом граду снимљено је више од 60 серија и филмова. Али за овај град везују се и нека од најзначајнијих имена српске културе. 

Средином прошлог века у Панчеву као учитељица радила је Исидора Секулић. Милош Црњански је овде предавао у Гимназији српски језик и књижевност и играо фудбал у локалном клубу. У Панчеву је живео славни песник Јован Јовановић Змај, бавио се лекарском праксом и издавао часопис Невен. Као и Урош Предић, Михајло Пупин, Ђорђе Вајферт, Коларац...

Иако као Београд само „преко реке“, ово је један посебан град, богати „светионик“ уметности.
Светоуспенска или "црква са два торња", више од два века симбол је града Панчева. Темељи цркве постављени су 1807. године, а завршена је и освештана 1811. године. Под заштитом је државе и проглашена је спомеником културе. Црква је изграђена добровољњим прилозима добротвора међу којима је био и Карађорђе Петровић.

Такође, Народни музеј у Панчеву спада у најстарије музеје ове врсте у земљи. Подигнут је 1833. у стилу неокласицизма и чува многе вредности и реликвије међу којима посебно треба истаћи: "Оковано дрво" које представља раритетан симбол занатства, затим најстарија застава српског војводства из 1848. године коју је лично цар Аустроугарске поклонио Стевану Шупљикцу и чувено дело Паје Јовановића „Сеоба Срба“.

Тешко је побројати све славне и значајне личности наше историје који су рођени и живели у Панчеву. Ђорђе Вајферт рођен је у Панчеву где је и сахрањен. Овај индустријалац ког већина памти по најстаријој пивари на Балкану, својевремено најбогатији Европљанин а многи не знају да је био гувернер Народне банке, ктитор, поштовалац уметности, колекционар, добротвор и заштитиник деце, жена и сиромашних. Увек је истицао да је немачког порекла, али у срцу Србин. Као гувернер Народне Банке, пред Први светски рат изнео је сав капитал Србије у Марсеј како би спречио да све падне у руке окупатора Аустроугарске.  После рата добио је орден за храброст. 

На ушћу Тамиша у Дунав у Панчеву налази се и једини пар светионика дуж читавог тока Дунава. Куле на Тамишу, подигнуте 1909. године, постале су заштитни знак Панчева, а многи их зову и „воденим капијама града“.

У Панчеву смо открили  да је великог песника Црњанског инспирисало ушће Тамиша у Дунав, да уметност од давнина добро успева у Панчеву и да су панчевачки светионици осветлили многе кадрове познатих филмова уз које је и наше срце куцало брже и животније. 

Не пропустите ново издање емисије "Срцем кроз равницу" које се премијерно емитује у четвртак 20. јануара од 17:30х на програму Балкан Трип телевизије.