СУДБИНА ЦРНОГ БАРОНА: Ево ко је био славни, неустрашиви ГЕНЕРАЛ ВРАНГЕЛ из "Сенки над Балканом"!

Стара дворска породица прибалтичких барона, Врангел, корене води још из 13. века. У њој се 1878. године родио Петар Николајевич.

О томе колико је славна породица у којој је рођен овај војсковођа довољно говоре подаци да се име његовог претка налази на списку рањених руских официра у храму Христа Спаситеља у Москви из доба Отаџбинског рата (1812. године), као и да су му даљи рођаци били славни генерал Александар Врангел и Фердинанд Врангел по којем је име добило Врангелово острво у Северном Леденом океану. Петар Николајевић Врангел био је и блиски рођак великог песника Александра Сергејевича Пушкина.

НЕБОЈША ДУГАЛИЋ О УЛОЗИ У СЕРИЈИ "СЕНКЕ НАД БАЛКАНОМ": Сви су знали да је генерал Живковић геј!

Мото ове породице био је "Франгас, нон флецтес" - "Сломи се, али се немој сагињати", што и те како говори о неустрашивости целог њиховог рода, али и о васпитању које је имао барон Петар Николајевић Врангел.

Са 18 година завршио је техничку школу у Ростову, а 1901. године је дипломирао на Рударском институту у Санкт Петербургу и постао инжењер. Исте године ступа у елитни Гардијски коњички пук, да би недуго потом завршио и Николајевску коњичку школу и постао резервни официр. Након тога напушта војску и одлази у Иркутск на службу где је обављао посебне послове за гувернера.

На почетку Руско-јапанског рата 1904. године, добровољно се пријављује у војску. Пошто се истицао у борбама, показавши изузетне стратешке и војне способности, добија ордење Свете Ане и Светог Станислава, као и чин поручника. Након рата учествује у казненој експедицији у балтичком региону, а 1907. године се враћа у Гардијски коњички пук. Осетивши да је војска његов позив, Врангел завршава и Војну академију као седми у класи и до краја живота не скида еполете.

ЗВЕЗДА ЈЕ РОЂЕНА! Тајна заводљиве глумице Марије Бергам из "Сенки над Балканом"

Петар Николајевич Врангел оженио је ћерку члана Високог суда Олгу Михајловну Иваненко1907. године. Тешко се навикавао на породични живот, навикнут на забаве у Гардијском кругу. Међутим, Олга је била стрпљива и тактична па је успела да примири супруга. Главну улогу у томе имала је и брза трудноћа и рађање прве ћерке Елене. Петар Николајевић Врангел имао је четворо деце - Елену, Петра, Наталију и Алексеја.

На самом почетку Првог светског рата, млади Врангел унапређен је у чин коњичког капетана и добија команду над коњичким ескадроном. За то време његова супруга Олга радила је као добровољац у војној болници, а неколико година касније у Јекатеринодару водила је болницу у којој су се лечили добровољци.

У октобру 1914. године Врангел постаје један од првих руских официра са орденом Светог Ђорђа ИВ степена - највишим руским војним одликовањем. Постаје пуковник и добија прекоманду на Југоисточни фронт. Као генерал-мајор 1917. године добија одликовање Крста Светог Ђорђа за одбрану линије на реци Збруч.

ГЛУМИЦА ОТКРИЛА: Бјелогрлић је користио досијее тајних служби да би направио "Сенке над Балканом"!

Након изласка Русије из Првог светског рата, генерал Врангел напушта војску и одлази у Јалту на Криму. Тамо је живео у дачи док га бољшевицинису ухапсили крајем 1917. године. Легенда каже да му је том приликом живот спасила супруга Олга. Рекла је да жели да погине са својим мужем и бољшевици су се сажалили и оставили барона у животу.

Врангел је успео да побегне у Кијев где се на кратко прикључио армији новостворене државе Украјине. Схвативши да Украјина постоји само захваљујући огромној помоћи Немачке, Врангел је напушта и прикључује се антибољшевичкој Добровољачкој армији. Није му дуго требало да се "врати у седло", па је ускоро добио свој корпус и чин генерал-потпуковника. Агресивни командант, вешт вођа и праведни администратор није толерисао безакоње или пљачкаше у својим одредима па га је народ заволео.

Генерал Врангел ушао је у сукоб са командантом Јужне Русије, генералом Антоном Дењикином. Бројна неслагања довела су до тога да Врангелу буде одузета команда, па он 1920. године одлази у изгнанство у Истанбул. Нешто више од месец дана касније Дењикин напушта место главнокомандујућег и Врангел се враћа да преузме дужност врховног команданта снага Белих на Криму.

ПРЕМИЈЕРА! Серија "Сенке над Балканом" Драгана Бјелогрлића окупила велику глумачку екипу

Ипак, ма колико да се трудио да спроводи реформе, покрет Белих губио је подршку - како у земљи, тако и у иностранству. Схвативши да нема куд, организовао је масовну евакуацију са обала Црног мора. Свима је дао могућност да бирају - да се евакуишу са њим и оду у непознато или да остану у Русији и суоче се са бесом Црвене армије.

Генерал Врангел напустио је Русију 14. новембра 1920. године, бродом "Генерал Корнилов", последњим који је испловио са Крима. Живео је неко време на својој јахти "Лукул" у Истанбулу све док није потопљена. На њу је налетео и потопио је италијански пароброд. У то време, Врангел је био на копну, а овај инцидент сматра се неуспелим покушајем атентата на Белог командира.

После овога, преко Туниса, Врангел са својим штабом стиже у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца уз посебне симпатије краља Александра Карађорђевића који је студирао у Петрограду.

По успоменама из младости био је веома пријемчив за целу ту причу витештва, племенитих ратника, бораца за изгубљену ствар, какав је био Врангел - каже члан Крунског већа Драгомир Ацовић у документарном филму "Јего благородије барон Врангел".

Барон постаје вођа свих руских избеглица, као најугледнији од свих Белих емиграната. Штаб генерала Врангела налазио се у Сремским Карловцима, где се налазио и Свети Синод Руске православне заграничне цркве. Супруга славног барона Олга посветила се бризи о избеглицама.

НАШИ ГЛУМЦИ У МОДРИЦАМА И ПОДЛИВИМА: Погледајте УЗНЕМИРУЈУЋУ објаву која је ЗАБРИНУЛА фанове (ФОТО)

Олга Михајловна ће помоћи, написати, рећи, учинити... Нико не може са тако искреним занимањем да прича са једноставним козаком, војником, хендикепираним службеником и неутешним мајкама и удовицама како то може она - записао је Сергеј Палеолог, руски изасланик у Србији.

Године 1927. Врангел се сели у Брисел где ради као рударски инжењер и пише мемоаре који су објављени наредне године у Берлину. После кратког и изненадног боловања од туберкулозе, генерал-потпуковник барон Врангел је преминуо 25. априла 1928. године у Бриселу.

Породица славног Црног барона изразила је уверење да је Врангел отрован и да је то учинио брат његовог слуге за кога се сумњало да је совјетски агент. Генерал Врангел најпре је сахрањен у Бриселу, али је у складу са својим последњим жељама његов пепео пренет је у Србију.

Октобра 1929. године сахрањен је у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану, коју су подигли пет година раније белогардејци по плановима архитекте Валерија Сташевског.

Испуњење Врангелове жеље било је последње што су учинили људи из Врангеловог штаба пре него што су у потпуности нестали из јавности. Међу њима је, претпоставља се, био и генерал-мајор Николај Антонович Миткијевич-Жолток, чукундеда потпредседника руске владе Дмитрија Рогозина.