УЖАСНЕ ТАЈНЕ КАЛЕМЕГДАНА: Убиства која су се одиграла у Римском бунару леде крв у жилама!

Римски бунар на Калемегдану у Београду недвосмислено представља мистерију. Од тога како или када је настао и у које сврхе, до недоумица ко је све у његовим дубинама скончао. Одговори на нека од ових питања и даље су нејасни.

Према званичној верзији, Римски бунар потиче из 1731. године и дело је немачког архитекте Балтазара Нојмана. Настао је у тежњи да се омогући снабдевање пијаћом водом за аустријску војску, у случају опсаде Београдске тврђаве. Други истраживачи, пак, сматрају да су га направили Римљани у време Флавија, будући да је познато да су градили акведукте и купатила на територији Београда. Која год теорија била тачна, чињеница је да у ствари уопште није у питању бунар већ цистерна која се напаја захваљујући атмосферским приликама.

Временом је мењао намену: служио је за складиштење хране, као тамница и силос. Оно што је најинтересантније јесте да је, захваљујући аури мистерије, инспирисао различите легенде. Неке од теорија, попут оне да од бунара до Земуна води поджемни тунел, никада нису доказане.

Ово су само неке од најпопуларнијих прича из његове мрачне историје:

– 1494. године, док је Калемегдан био угарско упориште, група Угара је намеравала да се преда и да Београд уступи Турцима. Угарски војвода Павле је сазнао за заверу, савладао Турке и крваво се обрачунао са завереницима. Одлучио је да буду канапима спуштени у бунар, који је тада служио као силос и изгладњује их до граница издржљивости. На крају су им побацани ножеви, услед чега су се поубијали и једни друге појели.

– Позната је и прича о револуционарки Ленки Книћанин, која је била уплетена у неуспели атентат на краља Милана Обреновића 1882. године. Као вид својеврсне казне, затворена је у бунар. Убрзо су је пронашли мртву заједно са телом војника који је требало да је чува.

– У време Другог светског рата немачки рониоци су истраживали дно бунара. Шта год да је био узрок томе, двојица ронилаца никада нису поново угледала светлост дана.

– За Римски бунар везује се и догађај из 1956. када је извесни Београђанин у њега убацио своју љубавницу у жељи да је се отараси. Починилац вероватно никада не би био откривен да код њега није пронађена карта за трамвај која је имала исти серијски број као и она која је пронађена код жртве. Овај догађај је овековечен и на филмском платну у остварењу Душана Макавејева: "Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ".

Бунар је коришћен и за снимање филма "Лавиринт", а наводно га је и сам Хичкок окарактерисао као "праву посластицу".