ВРАТИО СЕ ИЗ МРТВИХ НА УСКРС: Познати хирург УМРО на столу, о овом УСКРШЊЕМ ЧУДУ сви брује
Невероватно!
Хрватски медији сваке године преносе причу за коју се тврди да је истинита и аутентична, а ради се о чуду које се догодило једне године на Ускрс када је један човек умирао, његова жена остала жива. Пре него што се “вратио из мртвих”, осетио је исто оно што је и његова супруга доживела у тренуцима када је очајна и уплакана грлила болнички стуб кад су јој саопштили да јој је супруг преминуо.
ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ! Девојка пала возачки испит без да је УОПШТЕ упалила аутомобил, а разлог је НЕВЕРОВАТАН
ОВА ЖЕНА ДРЖИ РЕКОРД У НАЈДУЖЕМ ТРАЈАЊУ ОРГАЗМА: Невероватно је колико их доживи за ДВА САТА (ВИДЕО)
Била је то Иванина и Крешина прва прослава Ускрса без присуства деце, коју су одвели за викенд њеним родитељима на море да тамо проведу школске пролећне празнике
У одсуству клинаца Ивана и Крешо осетили су да још од доласка деце на свет нису уживали једно у другом као у протеклих недељу дана.
Ивана је тада предложила да посете родитеље и децу, пошто је реч о породичном празнику, што је Крешо прихватио.
Док је она паковала у кофер нешто најосновније, пошто је био план да се врате у понедељак увече, Крешо је остао у дневној соби.
Одједном му је, изгледа, позлило и Ивана га је затекла како лежи непомично на каучу, блед попут креча.
Питала га је шта се дешава, да ли је одустао од одласка у госте, али се он није ни померао, само је промрмљао да му је лоше и да позове хитну помоћ.
Кола хитне помоћи брзо су дошла, унели су Крешу на носилима, а онда је била врло успаничена.
Испоставило се да је доживео инфаркт. Операциона сала у КБЦ-у била је спремна за тежак захват на срцу, управо онакав за какав се Крешо специјализовао, јер је био кардиохирург.
Одједном је Ивана, иако потпуно сломљена, необјашњиво поред себе осетила да јој се у тело увлачи неки флуидан спокој и блажено се разлива до сваке периферне жилице, праћен времено звоном и умирујућом музиком унисоних певача уз звуке харфе, док су милозвучно изводили анђеоске песме: “Алелуја, алелуја”…
Мелодија која је допирала до ње силазила је из далеке висине, али боја гласова била је кристално јасна и све гласнија па јој се причињало како се маса непознатих певача радосно креће према њој. Но, уместо сусрета, пресекла ју је медицинска сестра и рекла да се “догодило чудо и да се Крешо вратио”.
Неколико дана након операције, чим се Крешо прибрао, одлучио је да исприча супрузи шта се догодило у тренуцима док је умирао. Иначе, није претерано био предан вери, док је Ивана и те како стекла верско васпитање.
- Ивана, знам да сам доживео клиничку смрт. Но, морам да ти признам да ми се отворио нови прозор у живот и да је то било најдивније осећање у мом животу. То духовно путовање неописиво је препричати. Напуштао сам своје тело, остављајући све терете и тешкоће у њему, да би неки мој “други Ја” ослобођен свих боли из телесног оклопа, блажено лебдио попут прозрачног облачка неким дугачким пролазом према блештавој светлости на крају тог пута. У том блаженству све време ме је пратио анђеоски збор својим милозвучним гласовима кличући: ” Алелуја, алелуја”, што ме испуњавало надом да улазим у неку бољу страну живота. Не знам је ли то водило у рај, нисам био свестан себе – рекао је Крешо.
На вратима те светлости појавио му се благи лик покојне мајке која га је мајчински погледала, а затим га ухватила за руку и шапутала: “Сине мој мили, још није куцнуо твој час”.
– Том приликом ме је одгурнула од себе свом силином, толико снажно да сам се изненада суновратио у тело, осетивши физичку бол и тежину сопственог тела. Знао сам да сам опет у њему. Био је то повратак у земаљски живот – причао је сентиментално, али лишен патетике Крешо, још у видљивој присутности неверице због проживљеног, преноси Глас Истре.
Догодило му се, уствари чудо, а за то не постоји никакво научно објашњење.
Потврду својој вери и милости ускрслоа Исуса који је вратио живот Креши на сам Ускрс, Ивана је одлучила да потражи у свакидашњем животу. Хтела је да буде сигурна и да се увери да ли су они милозвучни, фантастични гласови које је слушала припадали неким пацијентима с болничког одељења, па се стога већ следећег дана упутила у КБЦ, где су је доктори бледо гледали и говорили да се нису чули никакви гласови, нити певање.
Након Крешиног описа проживљеног, Ивана је поверовала у сваку његову реч, нарочито у анђеоски збор који је њихову емотивну везу и духовну блискост повезао у бивању и након овог земаљског живота у ком људи ограничено таворе у својој рационалној димензији, губећи се у материјалистичком лудилу.
Ивана и Крешо су имали несагледиво велику срећу и благослов да промене перцепцију на призоре из свог живота јер су им анђели премрежили границе између овостраног и оностраног живота освестивши да је стварност вечна.
