ОБЛАЧИО ЦЕЛУ SS ДИВИЗИЈУ: Био је ХИТЛЕРОВ лични стилиста, ево како је Хуго заиста постао BOSS
Био је учесник у Првом светском рату.
Хуго Фердинанд Бос је један наизглед обичан немачки грађанин који је наследио фамилијарни бизнис доњег веша у родном граду Мецингену и потом испунио своје дужности према држави одслуживши војни рок.
Уследила је мобилизација 1914.
ИМАТЕ РАВАН СТОМАК И ЧИСТИТЕ ЗУБЕ КОНЦЕМ? Невероватно, али ових осам ситница могу да вам ПРОДУЖЕ ЖИВОТ
ПРАКТИЧНА НАМЕНА: Да ли сте знали зашто КОРПЕ ЗА ВЕШ увек имају рупице? Одговор ће вас изненадити!
БИЗАРНИ СЕОСКИ ОБИЧАЈИ: Сорорат се односио на мушкарца УДОВЦА, а ево када се спроводио КОЛЕКТИВНИ с*кс!
Бос је 1924. отворио компанију за производњу радне и спортске одеће. Али шта је Boss научио током Првог светског рата? Да је рат најбољи бизнис.
Раст популарности националсоцијалистичке партије и најава Другог светског рата поклопили су се са лошим пословањем компаније, која се нашла пред банкротом. Где ћеш бољи моменат за она добро познати "само смо пратили наређења" изговор, само што су једина наређења које је он пратио долазила из дубине његове затроване нацистичке душе што је и доказао својим уласком у партију 1931.
Тада се, готово моментално, уздигао из свих финансијских потешкоћа потписивањем екслузивног уговора као произвођач униформи. У почетку су то биле браон кошуље за једну од паравојних формација странке, потом одела за нацистичку омладину, а затим и црне униформе за Schützstaffel познатији као SS.
Постао дизајнер униформи
Е сад, тренутак о ком се греши – јесте да је Бос био дизајнер ових униформи, што никако није исто што и произвођач, првенствено јер њега никако не можемо да сврстамо у дизајнере које карактеришемо као довољно креативно способне индивидуе, да свету моде донесу иновације. Не, Бос је био обичан нацистички паор чија се једина уметност огледала у процени правог места и времена да спаси себе макар и преко мртвих.
Као и већина тада и он је био само мали радник умоболног режима у који је и сам веровао те се у знак лојалности итекако добро опарио. Сама идеја за дизајн је еволуирала из предашњих пруских војних униформи које су модификоване од стране извесног Карла Diebitscha, иначе уметника и официра SS-a, којем је при уласку у партију додељен број 1436, релативно висок у односу на број 508.889 који је припао Босу. То је битно јер указује на већи ниво поверења које је манични фирер гајио према Diebitschu те је логично да је њему припала “част” да дизајнира униформе за сејаче смрти.
Плаћао је раднике ситном свотом новца
А мало мања част је припала и неколицини несрећних заробљеника, да будемо прецизни 140 Пољака и 40 Француза (то је официјални број, мада сматрамо да је цифра много већа) који су принудно доведени у фабрику како би шили исте те униформе које су биле последње што ће синови, ћерке, очеви и мајке видети пред очима. Какав посао из снова. Наводно су били плаћани за свој рад неком ситном свотом новца и били су у бољем положају од заробљеника у логорима. Ипак камп за раднике се налазио у склопу фабрике, можда није био уређен као логор, али је био довољно прљав и мизеран да проклињу дан кад су се родили.
Онда се Бос један дан пробудио са идејом да побољша услове радницима и тај дан беше баш те 1944, односно годину дана пред крај рата када је било евидентно да ће од немачког рајха остати само дугмићи, па да се прикупи пар поена пред крај. И кад је дошао тренутак да велике идеје о аријевцима падну у блато и да се пресуде донесу, велики Бос је покушао да негира своје чланство у странци, погађате, опет како би спасио фирму. Замало да не успе, али бизнисмен је то. Прво је од стране ослободилачког суда класификован као активни присталица нацистичке странке плативши пенал од 100.000 марака да би му потом било одузето право да гласа, а затим оно најболније, да води фирму коју је створио. Наравно да је уложио жалбу и како правда увек буде незадовољена казна му је смањена са активног присталице на пратиоца партије те је супер Хуго још једном успео да сачува фирму и задржи своје директорске глутеусе на столици све до 1948. када је умро од зубног апсцеса.
Бизнис
Како по обичају бива након смрти компанију је наследио његов син, Сиегфрид Бос који можда дао и најглупљу изјаву у историји изјава: "Наравно да је мој отац припадао нацистичкој партији, али ко није припадао у то време?".
Ко зна можда се првобитна сврха овог бренда врати у употребу када дође време да се униформишу неки нови залуђеници, јер бизнис је бизнис и ваља се прилагодити.
