ЗАШТО ЈЕ СМЕЈАЊЕ ТОЛИКО ЗАРАЗНО? Сигурно сте се некад нашли у тој ситуацији, постоји НАУЧНО ОБЈАШЊЕЊЕ
До емпатије долази несвесном фацијалном мимикријом.
Сигурно сте некада доживели ситуацију да се неко почео смејати а одмах потом и ви сами.
Ево зашто је смех и смејање толико "заразно" Истраживање научника из Сједињених Америчких Држава објашњава заразност смеха, али и механизме јављања емпатије.
ДИВНЕ ВЕСТИ: Град је добио АУТОМАТ ЗА ХРАЊЕЊЕ ПАСА, ево где се налази и како се користи! (ВИДЕО)
СВАКА СЛИЧНОСТ ЈЕ СЛУЧАЈНА! Погледајте КОЛИКО ове куце личе на неке познате личности - НЕВЕРОВАТНО
Да бисмо разумели да је неко срећан, ми несвесно имитирамо његов израз лица, изазивајући сећања на сопствену радост. Ово је резултат новог истраживања са универзитета у Висконсину - до емпатије долази несвесном фацијалном мимикријом.
Пола Нидентал и Едриен Вуд, психолошкиње из Висконсина које су водиле ово истраживање, кажу да се овај поступак дешава у било којој ситуацији у којој долази до читања туђег лица.
Након таквог читања, ми врло суптилно и несвесно испробамо тај исти израз, и до разумевања емоционалног значења долази у року од пар десетина секунде. Ово објашњава и заразност смеха, осим што је по Нидентал и Вуд смех заразан јер свакога подсећа на ствари које су њима духовите.
Проблеми настају ако је способност имитације умањена, или ако је отежана перцепција туђих лица. Нидентал и Вуд су откриле да код различитих појава које отежавају фацијално изражавање, као што су парализа лица или оштећење нерава услед пластичне операције, долази и до проблема у емпатији.
Особе са аутизмом имају другачији проблем - најчешће недостатак контакта очима. Међутим, како каже Нидентал, ако се он пажљиво изазове, резултат може бити спонтана или аутоматска фацијална мимикрија. У случају да неко цео живот поседује један од оваквих проблема, као што је на пример особа са урођеном парализом, онда је теже уочити смањену способност емпатије - ако је она уопште смањена.
Претпоставка ове две научнице јесте да се у таквим случајевима развија алтернативни (компензаторни) систем перцепције емоција и емпатије. Тема имитације као оруђа за разумевање света око нас је већ неко време тема истраживања широм когнитивних наука.
Један од главних извора популарности ове теме је откриће тзв. неурона-огледала (енгл. mirror неуронс), неурона који се активирају на исти начин независно од тога да ли се релевантна активност врши или само посматра.
