СРБИЈА ДАНАС СЛАВИ СВОЈ ДАН: Данас је Сретење и Дан државности - Ево шта се догодило на овај велики празник
Важан дан за државу Србију и њене грађане.
У Србији се од 2002. године, 15. фебруара обележава Дан државности, у знак сећања на два важна историјска датума, а од 2012. године овај дан се празнује 15. и 16. фебруара.
Први догађај јесте подизање Првог српског устанка на збору у Орашцу 1804. године, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа, а други је дан када је у Крагујевцу усвојен и заклетвом потврђен први модерни, ванвременски, и за то време, изузетно либерални Устав Кнежевине Србије 1835. године.
ТАЈНИ КОД се шири друштвеним мрежама: Уколико добијете у инбокс цифре 14643, неко вам шаље важну поруку
САМО НАЈИНТЕЛИГЕНТНИЈИ ЉУДИ ће успети да реше ову оптичку илузију, погледајте да ли сте међу њима
Да ли препознајете овог човека? Од гробара стигао до ЗВЕЗДЕ ФИЛМОВА ЗА ОДРАСЛЕ, његова животна прича интригира
Овај дан је и Дан уставности Србије
Данашњи празник се традиционално обележава полагањем венаца и цвећа на споменик вожду Карађорђу Петровићу у Орашцу, као и доделом одликовања заслужним појединцима и установама које уручује председник Александар Вучић, док се у Крагујевцу одржава Сретењска академија.
Први српски устанак је означио почетак рата и сукоба са Турцима. То је уједно био и почетак ратова за ослобођење и уједињење Срба и то је први такав устанак на Балкану.
Повод за избијање Првог српског устанка је био јањичарски зулум наметнут у Београдском пашалуку, као и сеча кнезова на којој су Турци поубијали бројне угледне грађане тадашње Србије. Они који су преживели су се окупили у Орашцу на Сретење, 1804. године, на месту познатом као Марићевића јаруга.
Устанак је био почетак борбе за људска права, људске животе, имовину и част од самовоље дахија. Карађорђе је тада дао сељацима власништво над малим поседима, а потврдом Милоша Обреновића Србија је постала држава слободних сељака. У то време, у Америци је и даље постојало ропство, а у Русији је кметски систем. То показује колико је Србија била испред времена!
Иако угушен, Први српски устанак је представљао тек почетак српске револуције и на његовим основама је грађена будућа слобода Србије.
Од Првог српског устанка па у наредних 100 година, Срби су прешли пут који су неке друге земље пролазиле вековима. Ослободили смо се од стране власти и изградили институције - државу, војску и културу.
Доношење Сретењског устава 1835. године у Крагујевцу је означило почетак пута ка стварању демократског друштва и државе.
Уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности.
Овај устав је један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог доба. Творац првог устава је био новинар, политичар и дипломата Димитрије Давидовић, напиисао га је по узору на тадашње уставе Француске и Белгије.
У првом српском уставу биле су изражене потребе српског друштва попут националне еманципације, разбијања феудалних установа и аутократске владавине. Међутим, Сретењски устав изазвао је негодовање великих сила - Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.
Српска православна црква 15. фебруара слави празник Сретење Господње
Овај празник се обележава 40 дана после Божића у знак сећања на догађај када је Девица Марија донела Исуса Христа као бебу у јерусалимски храм.
У народу постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако тада осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
Србија Данас/С.С.
